Пређи на садржај

кора́кнути

кора́кнути

кора́кнути (српски, lat. koráknuti)

[уреди]

Глагол

[уреди]

кора́кнути, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. коракнути, ко̀ра̄кнем [1]
  2. -ам, коракнути [1]

Примери:

  1. Кад о̏ћемо да га у̀ва̄тимо, о̑н ко̀ра̄кне, па о̏де — а̏мишан! [2] Кумане [1]
  2. Ни кора́книти нѐ могу, ни̏шта. Суботица [1]
  3. Та̀ко ѝде, и та̀ко њи̑х дво̏је корача́ду. Кула [1]
  4. А о̑н се та̀ко за̀мето па кора̀ча. [3] Итебеј Черевић [1]


Изведене речи:

  1. кора̀чати [1]


Синоними:

  1. закорачити [1]


Изрази:

  1. Ду̏жи је да̑н ко̏лко пе́токо̀ра̄кне ("каже се у пролеће кад је сваки дан нешто дужи него претходни"). Ковиљ [1]

Референце

[уреди]
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 133.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 513.

Напомене

[уреди]