кора̀чати
кора̀чати
корачати (српски, lat. koračati)[уреди]
Глагол[уреди]
Облици:
Примери:
- Та̀ко ѝде, и та̀ко њи̑х дво̏је корача́ду. Кула [1]
- А о̑н се та̀ко за̀мето па кора̀ча. [2] Итебеј Черевић [1]
Изрази:
- Ду̏жи је да̑н ко̏лко пе́токо̀ра̄кне ("каже се у пролеће кад је сваки дан нешто дужи него претходни"). Ковиљ [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 513.