Пређи на садржај

кора̀чати

кора̀чати

корачати (српски, lat. koračati)

[уреди]

Глагол

[уреди]

кора̀чати, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -ам [1]

Примери:

  1. Та̀ко ѝде, и та̀ко њи̑х дво̏је корача́ду. Кула [1]
  2. А о̑н се та̀ко за̀мето па кора̀ча. [2] Итебеј Черевић [1]


Изрази:

  1. Ду̏жи је да̑н ко̏лко пе́токо̀ра̄кне ("каже се у пролеће кад је сваки дан нешто дужи него претходни"). Ковиљ [1]

Референце

[уреди]
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 513.

Напомене

[уреди]