кончан

кончан

кончан (српски, lat. končan)[уреди]

Категорије: одр. вид.


Облици:

  1. , [1]

Значења:

  1. Који је начињен од конца. [1]

Примери:

  1. Би́ло шарѐно, конча̀но. [2] Фаркаждин [1]


Изведене речи:

  1. конча̀ни [1]


Синоними:

  1. кончаст [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 357.

Напомене[уреди]