колечка

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

колечка

колечка (српски, lat. kolečka)[уреди]

Именица[уреди]

колечка, ж ж

Облици:

  1. ка̀љечке, колеч, ке [1]

Значења:

  1. Осовина са два точка на којима се вуче плуг. [1]
  2. Колечке на плугу загртачу. Јасеново[1]
  3. Исто. Јасеново[1]

Примери:

  1. Плуг има још „ко леч ку” и „ру ди цу”. [2] [1]
  2. Плуг се са сто јао из гре деља (др ве ни или гво зде ни), ра o ni ка, да ске, цр ta ла и ко леч ки. [3] Остојићево Бачка Паланка Товаришево Обровац Силбаш [1]
  3. Шпа̀ртаће плу̏гове сам пра̏вио за ко̀ње, о̏нда ко̀ле̄чке и плу̏гове о̀раће за ко̀ње, би́ло је дво̀бразни, би́ло је једно̀бразни. Ковиљ [1]
  4. И̏ма јо̏ш и као ко̀ле̄чке на̀пре̄д. Е̏, то̑ о̏нда [коњи] ву́ку, и̏ма два̑ дрвчани́ка и ја̀рмац, и ту̑ се за̀каче ко̀њи. [1]
  5. У ко̀ле̄чкама — то̑ су спи̏це. [4] [5] [6] [7] Чента Сусек Свилош Лаћарак Суботица Пачир Мол Турија Равно Село Змајево Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево Ченеј Нови Сад Каћ Ковиљ Мошорин Тител Нови Кнежевац Ново Милошево Итебеј Тараш Меленци Нови Бечеј Орловат Деска [1]
  6. Плу̏г за̀качиш за ко̀ле̄чке и та̀ко о̏реш. Бачинци [1]
  7. Плу̏г, коле́чке и др̏ља чу смо нато̀ва ри ли у ко̏ла, па тек о̏ндак смо ви̏дли да коле́чке ни́су до́бре. [8] Ченеј [1]
  8. Коле̑чке ту̏ру от плу̏га. [9] Јасеново Добрица [1]
  9. Ра̀није се о̏рало ко̀њима, би́ли су о̀ни др̀вени плу̏гови, др̀вене као коле̑чке, ла̀мпо̄в је би̏о за ко̀ње. Томашевац [1]


Синоними:

  1. колца [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 86.
  3. Радивој Прокопљевић, Чудесна моћ сремске клепетуше. Рума (Српска књига), 2002, 150 стр, стр. 49.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 225.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 302.
  6. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92, стр. 71.
  7. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  8. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  9. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 55.

Напомене[уреди]