kolečka

kolečka

kolečka (српски, ћир. колечка)[уреди]

Именица[уреди]

kolečka, ж ж

Облици:

  1. kàlječke, koleč, ke [1]

Значења:

  1. Osovina sa dva točka na kojima se vuče plug. [1]
  2. Kolečke na plugu zagrtaču. Јасеново[1]
  3. Isto. Јасеново[1]

Примери:

  1. Plug ima još „ko leč ku” i „ru di cu”. [2] [1]
  2. Plug se sa sto jao iz gre delja (dr ve ni ili gvo zde ni), ra o ni ka, da ske, cr ta la i ko leč ki. [3] Остојићево Бачка Паланка Товаришево Обровац Силбаш [1]
  3. Špàrtaće plȕgove sam prȁvio za kònje, ȍnda kòlēčke i plȕgove òraće za kònje, bílo je dvòbrazni, bílo je jednòbrazni. Ковиљ [1]
  4. Ȉma jȍš i kao kòlēčke nàprēd. Ȅ, tȏ ȍnda [konji] vúku, ȉma dvȃ drvčaníka i jàrmac, i tȗ se zàkače kònji. [1]
  5. U kòlēčkama — tȏ su spȉce. [4] [5] [6] [7] Чента Сусек Свилош Лаћарак Суботица Пачир Мол Турија Равно Село Змајево Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево Ченеј Нови Сад Каћ Ковиљ Мошорин Тител Нови Кнежевац Ново Милошево Итебеј Тараш Меленци Нови Бечеј Орловат Деска [1]
  6. Plȕg zàkačiš za kòlēčke i tàko ȍreš. Бачинци [1]
  7. Plȕg, koléčke i dȑlja ču smo natòva ri li u kȍla, pa tek ȍndak smo vȉdli da koléčke nísu dóbre. [8] Ченеј [1]
  8. Kolȇčke tȕru ot plȕga. [9] Јасеново Добрица [1]
  9. Rànije se ȍralo kònjima, bíli su òni dr̀veni plȕgovi, dr̀vene kao kolȇčke, làmpōv je bȉo za kònje. Томашевац [1]


Синоними:

  1. kolca [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 86.
  3. Радивој Прокопљевић, Чудесна моћ сремске клепетуше. Рума (Српска књига), 2002, 150 стр, стр. 49.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 225.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 302.
  6. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92, стр. 71.
  7. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  8. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  9. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 55.

Напомене[уреди]