колеба
колеба
Именица
[уреди]колеба, ж
Категорије: подр.риб.
Облици:
Значења:
- Склониште направљено од кукурузовине, трске, прућа или неког другог приручног материјала, на њиви, у пољу, винограду и сл. [1]
- Исто. [1]
- Импровизовано склониште у винограду. [2] Добрица[1]
- Мала, неугледна, сиротињска кућа. [1]
- Склониште које рибари праве за сома. [1]
Примери:
- Ѝма̄м ја̑ ко̀лебу у вѝногра̄ду, и чи̑м о̀топли, ја̑ о̀до да пу̀да̄рим. Лаћарак [1]
- Ко̀леба ди свѝња̄р бу̏де. Моровић [1]
- О̀чо сам долѐко од ко̀лебе, а да сам би̏о бли̏же, нѐ би та̀ко по̀кисо. Јаша Томић [1]
- Ѝмо̄ је вѝноград и та̏мо је би́ла ве̏лика ко̀леба. Бока [1]
- На бо̀стану мо̑раш ѝмати ко̀лебу ди да се скло̏ниш. [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] [10] Жабаљ Јамена Сот Сремска Рача Босут Бачинци Свилош Сусек Ердевик Сремска Митровица Вогањ Шуљам Врдник Хртковци Јарак Шатринци Черевић Чортановци Стари Сланкамен Голубинци Сурдук Бољевци Сомбор Стапар Пачир Суботица Дероње Сивац Товаришево Лалић Кула Змајево Бачка Паланка Мол Србобран Надаљ Чуруг Госпођинци Ђурђево Каћ Мошорин Ковиљ Бегеч Бачка Паланка Тител Ђала Нови Кнежевац Санад Мокрин Падеј Ново Милошево Радојево Нови Бечеј Кумане Меленци Тараш Елемир Житиште Итебеј Арадац Зрењанин Међа Ботош Орловат Фаркаждин Сакуле Иланџа Добрица Конак Чента Сефкерин Црепаја Деска Иванда [1]
- Костур колибе чине две дебље греде, на врху везане венчаницом ( — Кшв) [РСБ; КСП; ОК 96]. [11] [1]
- Чо̏банин је на̀правио ко̀либу на па̀шњак. [5] [12] Ченеј Пачир Каћ Итебеј Јаша Томић Ковин Ловра Деска [1]
- О̏нда ле̏гнемо у ко̀либу. Арадац [1]
- У вѝногра̄ду бу̏де пу̀да̄рска ко̀леба. [2] Ердевик [1]
- Не̏ко ка̑же: ѝде̄м ко̀леби. [2] Вашица Сремска Рача [1]
- Слушај, сине, говоријо је стари чика Гавра Нићифору, мораћеш да размишљаш о градњи куће када ти Параскева изроди децу јер вам је ова колеба исувише мала. Нови Бечеј [1]
- Сом обично под врбу, ди је врба доле, и онда има ди је насип, рецимо. На острво код нас ту су мећали камење. Прво су мећали онако, знате, колебе, онако од прућа ту на камење па то. Он се тамо завуче у то па спава онако, онолико. [7] Мол [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 70, 118, 167, 262, 291.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 63, 339, 489.
- ↑ 5,0 5,1 Љиљана Недељков, Географски термини у Шајкашкој. — ЗФЛ, ХХХIV/1, 1991, 155—160, стр. 159.
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ 7,0 7,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
- ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 314.
- ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 139.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 57.
- ↑ Мирјана Малуцков, О овчарству у југоисточном Банату. — Рад, 35, 1993, 187—198, стр. 189.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).