Пређи на садржај

кожув

кожув

кожув (српски, lat. [[kožu[v]]])[уреди]

Именица[уреди]

кожув, м

Категорије: ћурч.ћурч.ћурч.


Облици:

  1. кожув, -у́на [1]

Значења:

  1. Врста кожног капута, бунде са крзном, крагном и шарама од кожних трака на предњем делу. [1]
  2. Врста богато украшеног кожуха са наглашеним струком. [2][1]
  3. Врста дугачког, мање украшеног кожуха. [1]
  4. Врста богато украшеног кожуха са наглашеним струком. [1]
  5. Исто. [1]
  6. Врста дугачког, мање украшеног кожуха. [1]
  7. Врста кожуха једноставног кроја. [1]

Примери:

  1. Зимску мушку ношњу сачињавало је [...] кожух (у старијем облику и „кожув”). [3] [1]
  2. Сваки пастир је имао и своју „кабаницу” и „кожух” („кожу”). [4] [1]
  3. У доњој кујни, земљанога пода, тек делимично прекривеног асуром рогозаром, ормарина је с реклијама, кецељама, пршњацима и кожувима. Стапар [1]
  4. Кожу се звала дуга бунда која се скоро вукла по земљи. Правила се од овчије коже са крзном које је било до тела. Кожу је такође имао дуге рукаве. И кожу и дуцин били су лепо ишарани, а правили су их мајстори звани ћурчије. [5] [1]
  5. Ко̀жув је ма̏ло те̏жи, о̑н је ве̏ћи. О̑н је с рука́вима. А и̏ма и пру̏слук с рука́вима, и̏ма без рука́ва, а ко̀жув о̑н је ка̑о ка̀пӯт. Ко̀жув и̏ма рука́ве и огр̀ли цу (Кв — Л Р Вр Ма Пвл Бђц; М Зм Ту Г Чу Жб Ђу К Бг; СК Сн Мо Ки НМ Бш НБ Ит Е З Бк ЈТ Т Ф Ч Сф Ил. [6] [7] [8] [9] [10] [1]
  6. Обу́ци ко̀жув, на̏пољу је ве̏тар, да те не про̀дӯва. Бачинци [1]
  7. Са̏д но̏си се ко̀жуи ти̑ и то̑. Добринци [1]
  8. Ћу̀рчије су ови ко̀жуе што ши̏ју. Дероње [1]
  9. Брез ко́жува ни́сам сме̏о зи̑ми да се̏днем на ко̏ла. Јаша Томић [1]
  10. У ко́жуве ду̏гачке су ѝшли у̀ цркву (Ф — СК НМ НБ Нз Бк Ш Ј. [11] [12] [1]
  11. Пе̑т-ше̑с ле̏бо̄ва и цѝповку (ма̑ли ле̏бац, то̑ се зо̀ве ципо̑вка) и две̑ лѐпиње (за̏вију се у ча̀ршав, ме̏теду се дѝгодека у а̀љине — ја̀стук јел ка̀кви ко́жу, да о̀дмекне (З). [1]
  12. Би́ле чакши̏ре, па чи̏зме, па ко́жу. Вршац [1]
  13. Већ у Крашову сам имао прилике да разгледам лепе примерке очуване китњасте ношње [...] (бе̏ла и „ср̏пска” обја̏ла, ко̏жук). [13] Крашово Ловра [1]
  14. Сто̏јали љу̑ди, кло̑мпе зи̑мске, о̀не кожу́не. [14] Војка Буђановци Чортановци [1]
  15. Кожух је био скуп хаљетак и могли су да га имају само мушкарци из имућних кућа, „газде”. Јарковац [1]
  16. На ро чи то су бо га то укра ша ва ни ко жу си мла ђих же на. Де вој ке ко жу хе ни су но si ле — СМ; ЈТ Ч; Кшв) [ШН 7; ЕГЈ 95; К II 72; ПЧ II 113, 115, 120; ПЧ VIII 147, 148; РСБ; ЗПР; ЧЛЧ 185]. [15] [1]
  17. Место „хаљине” могао је да се носи „кожух”, који је много дужи. [1]
  18. За изразито хладних дана ношена је [..] и одећа од крзна, „кожух”, „опаклија”, „бунда”, „бундаш” или „ду цин”. [1]
  19. Кожуси Срба били су мркожути, са црним шарама, по којима су се разликовали од румунских. [16] [1]
  20. Чауш иде напред са стегом, а стари сват за њим кријући под кужувом (кожухом) један оплетен колач. [17] Крашово [1]
  21. Док је „кожун ћурков” мало украшаван, само перцима, дотле је „кожух са пешеви” био јако „цифран”. [2] [1]
  22. Сва остала села у Срему знала су и носила „кожух са пешеви”, који је био јако „цифран”, како мушки тако и женски. Кожух је наглашен у струку и у леђа од струка убачено је два и више клина, тако да се од струка спушта у на bo ри ма. [2] [1]
  23. Нај ста ри ји ко жу си у Сре му би ли су: ко жух „ћур ков” и ко жух са „пе ше ви ма”. [2] [1]
  24. Кожух ћурков дугачак је кожни аљетак 120—140 см, смеђе боје, равно кројен. Прави се од пет овчијих кожа, и то: једна се употребљава за леђа, две за предње талове, једна за рукаве, а једна се секла за парчад која се употребљавају за убацивање укладица у леђима, око врата итд. Кожух се закопчавао са четири мале и једном великом петљом испод врата. [2] [1]
  25. Села Ашања, Купиново, Петровчић, према причању старих људи, носили су кожу хе ко ји су се раз ли ко ва ли од оста лих окол них се ла по сво јој јед но став но сти у кро ју и на чи ну укра ша ва ња. Ови ко жуси зва ни су „укла дич ки”. [2] [1]


Изрази:

  1. Башкакожу а башка рукави ("свако на своју страну"). Јасеново [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Милица Бошковић, Ћурчиски занат у Срему. — Рад, 6, 1957, 95—120, стр. 108.
  3. Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 7.
  4. Рада Јованчић, Типови и начин грађења колиба у селима јужног Срема. — Рад, 1, 1952, 189—191, стр. 190.
  5. Радивој Прокопљевић, Чудесна моћ сремске клепетуше. Рума (Српска књига), 2002, 150 стр, стр. 65.
  6. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 324.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 129, 180, 339, 343.
  8. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 38, 395.
  9. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 15, 100, 128, 144.
  10. Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
  11. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 38, 358.
  12. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 153.
  13. Јован Живојновић, Кроз јужни Банат (путничке белешке и размишљања). — ЛМС, 255, 1909, 37—64, стр. 63.
  14. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 343.
  15. Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 151.
  16. Мирјана Малуцков, Ношња Панчева и околине, Нови Сад (Матица српска), 1995, 101 стр, стр. 13.
  17. Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 63.

Напомене[уреди]