ко̏ска

ко̏ска

ко̏ска (српски, lat. kȍska)[уреди]

Именица[уреди]

ко̏ска, ж

Облици:

  1. коска, ко̏ске [1]

Значења:

  1. Цеванице, најчешће од коња, које се стављају на доњи крај кусаке или кеце. [1]

Примери:

  1. Овде има коске на кусаки, коске од коња. Од коња се мећу оне цеванице доле тако да не би запињало за камен. [2] Нови Сад [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 77.
  4. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 55.

Напомене[уреди]