ко̏ло

ко̏ло

ко̏ло (српски, lat. kȍlo)[уреди]

Категорије: прен. риб.прен. риб.


Облици:

  1. коло [1]

Значења:

  1. Народна игра често праћена песмом, у којој учествује више особа држећи се за руке и чинећи круг. [1]
  2. Исто. [1]
  3. Плес, игра вештица. Орловат[1]
  4. Збрка, хаос. Орловат[1]
  5. Врста кола. [1]
  6. Исто. [1]
  7. Коло које се свира младенцима када одлазе на починак. Јамена[1]
  8. Вр ста де чи је игре жму ре. [2][1]
  9. Поступак у рибарењу, ходање више рибара упоредо у плиткој води да би се риба сатерала до замке. [1]
  10. Место окупљања и забаве за житеље села. [1]
  11. Сеоска забава за младеж, игранка недељом и празником у поподневним сатима. [1]
  12. То чак за об ли ко ва ње пред me та од гли не, ко ји се за вр ти но гама. [1]
  13. Део ме ха ni зма су ва че, ве ли ки то чак ко ји по кре ћу ко њи. [1]
  14. Врста женске фризуре, коса сплетена и причвршћена на потиљку у облику полукруга у који се ставља цвет. Ловра[1]

Примери:

  1. Поред „ситног кола”, „мађарца”, „лидане”, „тодоре — тодоре”, „банатског кола” и других које гајдаш свира, он често пева и песме: Црквена слава, Ружичара и Женски свеци. [3] Ново Милошево Нови Бечеј Кумане Меленци [1]
  2. Па сви́рац сви̑ра, па се игра̏ло, па ко̏ло се ува̏ти  ; банатско ˜ ‘врста кола’. [4] [5] Банатска Паланка Сусек Свилош Бачинци Визић Сомбор Обзир Товаришево Мартонош Бечеј Бачка Паланка Ђурђево Итебеј Житиште Кумане Јаша Томић Неузина Бока Шурјан Томашевац Чента Вршац Крушчица Бата Ловра Деска Помаз [1]
  3. Ѝграо се ва̀лцер, та̏нго, о̏ндак цига̀нчица и ко̏ло. Нови Сад [1]
  4. Ту̑ и̏гра̄ду ко̏ло о̏нда и пе̏ва̄ду и та̀ко. Кула [1]
  5. Ка̀ка̄ је то̑ дѐво̄јка ко̀ја̄ не̏ зна да и̏гра ко̏ло. Лаћарак [1]
  6. Би́ло је вѝсоко ко̏ло, ба̑чко, ба̀на̄цко ко̏ло, о̏ндак вра̀ња̄нка. Нови Сад [1]
  7. Пре̏ се зва́ло ово кукуње̑шће, ка̏ко су рани̏је игра̏ли, па шести̏цу, жи́кино ко̏ло су игра̏ли. Вршац [1]
  8. Игра̏ло се ове и́гре — маџа́рац, па Жи́кино ко̏ло. Банатска Паланка [1]
  9. Игра̏ло се — маџа́рац, ва́лцер, жи́кино ко̏ло. Павлиш [1]
  10. И̏грају мајсто̏рско ко̏ло. Вршац [1]
  11. Да, ко̏ло, мо̀мачко ко̏ло, па вра̀ња̄нка. Суботица [1]
  12. На̀праве ри̏ба̄рско ко̏ло та̀ко што у̀газе ви̏ше њи̑ у мла̏ку, па та̀ко јѐдно до̏ другог ѝду по во̀ди и бу̏ћкају, натери́вају ри̏бу на при̏граду. [6] Ковиљ [1]
  13. То̑ смо ми̏ сѐља̄чко ко̏ло, та̀ко се зва́ло, ту̏ су ѝшли већѝном сеља́ци, а ко̀ји су зана̀тлије, о̀ни су ѝшли у За̀на̄цки до̏м. Нови Сад [1]
  14. У̏ ко ло, кад смо би́ле дево̀јчи це, дѐво̄јке, да̑ш мѐтер жи̏ та, це́лу го̏ди ну ѝде̄ш. Дероње [1]
  15. Ма̏ло ѝдеш по сла по́дне, пре̏ се зва́ло у̏ ко ло, на ѝгра̄н ку (Мо — Бшк; БПС; НМ Км Ме А Ј. [7] [8] [1]
  16. Одлазак младића и девојака у коло код „Виће” [...] значило је окупљање и забаву [...] и [...] потребу да се игра ју тра ди ci o нал не на род не игре: ко ла, по дво је и др. Бачка Паланка [1]
  17. Не de љом и пра зни ком — „све цем” — по под не, чим про ђе ру чак, мом ци и де вој ке од ла зе „у ко ло”. Зи ми се игра ло у са ли, а лети у кафанском дворишту. Ново Милошево [1]
  18. Ни́је се ѝшло у̏ ко ло за вре́ме по̏ста. Нови Сад [1]
  19. Нај ва жни ја спра ва [у лон чар ству] је „грн чар ско ко ло” или „шајб на”. Са сто ји се из два хо ри зон tal на дрвена котура и заједничке вертикалне гвоздене осовине [која се врло лако окреће]. [9] Сомбор [1]
  20. Од осно ве по па и ње го ве сре ди не зра ка сто се ра зи ла зе гре дице које поп повезују са великим точком (коло). Коло су покретала два до четири коња. [10] [1]
  21. На доњем делу попа налази се велики точак обима 45 метара, који се зове коло. Направљен је од 12 наплатака који чине круг и дванаест паока. [11] Кикинда [1]


Изрази:

  1. ловити у ри̏ба̄рском ко̏лу ("ходањем упоредо сатеривати рибу до преграде"). Ковиљ [1]
  2. Ѝћи у ˜ ("одлазити на игранку"). Ново Милошево [1]
  3. уватити се у лоше ˜ ("бити у лошем друштву, под лошим утицајем"). [1]
  4. скаче врабац уколу ("врста дечје игре"). Кузмин [1]
  5. Ѝди у ви́линоко̏ло ("блажа псовка"). Вршац [1]
  6. уватити се у ˜ ("ступити у коло и заиграти"; "А̏јде да и̏гра̄мо,"). Бечеј Вршац Избиште [1]
  7. у ка́кво ˜ се ува̏тиш та́ко ћеш и да и̏граш ("понашање и поступци се морају ускладити са околином"). Вршац Јасеново [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109, стр. 86.
  3. Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 67.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 78.
  5. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 212.
  6. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  7. Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 34.
  8. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 386.
  9. Мирјана Максић, Прилог проучавању лексике Срема. — ППЈ, 16, 1980, 93—122, стр. 185.
  10. Жито. 1988, 208 стр, стр. 55.
  11. Жито. 1988, 208 стр, стр. 59.

Напомене[уреди]