kȍlo

kȍlo

kȍlo (srpski, lat. kȍlo)[uredi]

Kategorije: pren. rib.pren. rib.


Oblici:

  1. kolo [1]

Značenja:

  1. Narodna igra često praćena pesmom, u kojoj učestvuje više osoba držeći se za ruke i čineći krug. [1]
  2. Isto. [1]
  3. Ples, igra veštica. Orlovat[1]
  4. Zbrka, haos. Orlovat[1]
  5. Vrsta kola. [1]
  6. Isto. [1]
  7. Kolo koje se svira mladencima kada odlaze na počinak. Jamena[1]
  8. Vr sta de či je igre žmu re. [2][1]
  9. Postupak u ribarenju, hodanje više ribara uporedo u plitkoj vodi da bi se riba saterala do zamke. [1]
  10. Mesto okupljanja i zabave za žitelje sela. [1]
  11. Seoska zabava za mladež, igranka nedeljom i praznikom u popodnevnim satima. [1]
  12. To čak za ob li ko va nje pred me ta od gli ne, ko ji se za vr ti no gama. [1]
  13. Deo me ha ni zma su va če, ve li ki to čak ko ji po kre ću ko nji. [1]
  14. Vrsta ženske frizure, kosa spletena i pričvršćena na potiljku u obliku polukruga u koji se stavlja cvet. Lovra[1]

Primeri:

  1. Pored „sitnog kola”, „mađarca”, „lidane”, „todore — todore”, „banatskog kola” i drugih koje gajdaš svira, on često peva i pesme: Crkvena slava, Ružičara i Ženski sveci. [3] Novo Miloševo Novi Bečej Kumane Melenci [1]
  2. Pa svírac svȋra, pa se igrȁlo, pa kȍlo se uvȁti  ; banatsko ˜ ‘vrsta kola’. [4] [5] Banatska Palanka Susek Sviloš Bačinci Vizić Sombor Obzir Tovariševo Martonoš Bečej Bačka Palanka Đurđevo Itebej Žitište Kumane Jaša Tomić Neuzina Boka Šurjan Tomaševac Čenta Vršac Kruščica Bata Lovra Deska Pomaz [1]
  3. Ѝgrao se vàlcer, tȁngo, ȍndak cigànčica i kȍlo. Novi Sad [1]
  4. Tȗ ȉgrādu kȍlo ȍnda i pȅvādu i tàko. Kula [1]
  5. Kàkā je tȏ dѐvōjka kòjā nȅ zna da ȉgra kȍlo. Laćarak [1]
  6. Bílo je vѝsoko kȍlo, bȃčko, bànācko kȍlo, ȍndak vrànjānka. Novi Sad [1]
  7. Prȅ se zválo ovo kukunjȇšće, kȁko su ranȉje igrȁli, pa šestȉcu, žíkino kȍlo su igrȁli. Vršac [1]
  8. Igrȁlo se ove ígre — madžárac, pa Žíkino kȍlo. Banatska Palanka [1]
  9. Igrȁlo se — madžárac, válcer, žíkino kȍlo. Pavliš [1]
  10. Ȉgraju majstȍrsko kȍlo. Vršac [1]
  11. Da, kȍlo, mòmačko kȍlo, pa vrànjānka. Subotica [1]
  12. Nàprave rȉbārsko kȍlo tàko što ùgaze vȉše njȋ u mlȁku, pa tàko jѐdno dȍ drugog ѝdu po vòdi i bȕćkaju, naterívaju rȉbu na prȉgradu. [6] Kovilj [1]
  13. Tȏ smo mȉ sѐljāčko kȍlo, tàko se zválo, tȕ su ѝšli većѝnom seljáci, a kòji su zanàtlije, òni su ѝšli u Zànācki dȍm. Novi Sad [1]
  14. Ȕ ko lo, kad smo bíle devòjči ce, dѐvōjke, dȃš mѐter žȉ ta, célu gȍdi nu ѝdēš. Deronje [1]
  15. Mȁlo ѝdeš po sla pódne, prȅ se zválo ȕ ko lo, na ѝgrān ku (Mo — Bšk; BPS; NM Km Me A J. [7] [8] [1]
  16. Odlazak mladića i devojaka u kolo kod „Viće” [...] značilo je okupljanje i zabavu [...] i [...] potrebu da se igra ju tra di ci o nal ne na rod ne igre: ko la, po dvo je i dr. Bačka Palanka [1]
  17. Ne de ljom i pra zni kom — „sve cem” — po pod ne, čim pro đe ru čak, mom ci i de voj ke od la ze „u ko lo”. Zi mi se igra lo u sa li, a leti u kafanskom dvorištu. Novo Miloševo [1]
  18. Níje se ѝšlo ȕ ko lo za vréme pȍsta. Novi Sad [1]
  19. Naj va žni ja spra va [u lon čar stvu] je „grn čar sko ko lo” ili „šajb na”. Sa sto ji se iz dva ho ri zon tal na drvena kotura i zajedničke vertikalne gvozdene osovine [koja se vrlo lako okreće]. [9] Sombor [1]
  20. Od osno ve po pa i nje go ve sre di ne zra ka sto se ra zi la ze gre dice koje pop povezuju sa velikim točkom (kolo). Kolo su pokretala dva do četiri konja. [10] [1]
  21. Na donjem delu popa nalazi se veliki točak obima 45 metara, koji se zove kolo. Napravljen je od 12 naplataka koji čine krug i dvanaest paoka. [11] Kikinda [1]


Izrazi:

  1. loviti u rȉbārskom kȍlu ("hodanjem uporedo saterivati ribu do pregrade"). Kovilj [1]
  2. Ѝći u ˜ ("odlaziti na igranku"). Novo Miloševo [1]
  3. uvatiti se u loše ˜ ("biti u lošem društvu, pod lošim uticajem"). [1]
  4. skače vrabac ukolu ("vrsta dečje igre"). Kuzmin [1]
  5. Ѝdi u vílinokȍlo ("blaža psovka"). Vršac [1]
  6. uvatiti se u ˜ ("stupiti u kolo i zaigrati"; "Ȁjde da ȉgrāmo,"). Bečej Vršac Izbište [1]
  7. u kákvo ˜ se uvȁtiš táko ćeš i da ȉgraš ("ponašanje i postupci se moraju uskladiti sa okolinom"). Vršac Jasenovo [1]

Reference[uredi]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Aleksandar R. Stefanović, Dečije igre u severnom Banatu. — Rad, 23—24, 1974—1978, 77—109, str. 86.
  3. ↑ Mile Popov, Svadba u severnom Banatu. — Rad, 18—19, 1969—1970, 29—72, str. 67.
  4. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 78.
  5. ↑ Stari zanati u Vojvodini. 1992, 340 str, str. 212.
  6. ↑ Svetlana Malin-Đuragić, Ribarska terminologija Koviljskog rita (rukopis magistarskog rada).
  7. ↑ Mile Popov, Svadba u severnom Banatu. — Rad, 18—19, 1969—1970, 29—72, str. 34.
  8. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 386.
  9. ↑ Mirjana Maksić, Prilog proučavanju leksike Srema. — PPJ, 16, 1980, 93—122, str. 185.
  10. ↑ Žito. 1988, 208 str, str. 55.
  11. ↑ Žito. 1988, 208 str, str. 59.

Napomene[uredi]

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ко̏ло&oldid=548089”