ко̏жни
ко̏жни
Категорије: кол. ћурч.
Облици:
Значења:
- Пантaлоне од коже са крзном на унутрашњој страни. [1]
- Исто. [2] Сремска Рача Мартинци Вогањ Платичево[1]
- Седиште на колима пресвучено кожом. [1]
- Кожни део коњске опреме који кочијаш држи у рукама, а други крај је при чвршћен за жвале. [2] Бачки Брестовац Лалић Деспотово Ченеј Падеј Кикинда Нови Бечеј Радојево Итебеј Маргита Црепаја Делиблато[1]
- Исто. [2] Купиново Бољевци Старчево[1]
- Врста дугачког огртача са прорезима за руке уместо рукава, начињена од коже са крзном на унутрашњој страни. [3] Чортановци[1]
- Панталоне од коже са крзном на унутрашњој страни. [1]
- Ко жни део коњ ске опре me ко ји ко чи јаш др жи у ру ка ма, а дру ги крај је при чвр шћен за жва ле. [2] Сивац Лалић Вајска Шајкаш Гардиновци Тител Падеј Тараш Конак Чента Сефкерин Панчево[1]
- Бич за терање волова. [2] Каћ[1]
- Седиште на колима пресвучено кожом. [1]
Примери:
- Кро̀јио је, ши̏о, не̏кад ра̀није кад је би̏о мла̑д, бу̑нде о̀не сѐља̄чке, ду̀цӣн то̑ се зо̀ве, и ко̀жуве ко̏жне о̀не та̀ко кра̀тке. Ковиљ [1]
- Бра̏он сам ѝмала цѝпеле и рука̀вице бра̏он ко̏жне. Добринци [1]
- А чи̑м те̏раш ко̏жне — бр̑зо се упро̀па̄сти, па о̏нда нѝје ако ѝдеш дѝгођ за пара́ду. [4] [5] Ђала Бачки Брестовац [1]
- И̏сто је то̑ од ко̏же и све̏, само дру̏га и̏зрада. Пр̀шња̄к се зако̀пча на̀ раме и о́вде, о́де је са̀стаљен, па се ова̀ко обу́че па се ту̑ зако̀пча и ту̑. На ра̏ме ту̑ три̑ ду̀гмета и о́де чѐтир-пе̑т. А пру̏слук ка̑жемо кад се сре́дом зако̀пча. То̑ је пру̏слук. А ко̏жње је јѐдно и дру̏го. [6] [7] [3] [5] Ковиљ Чортановци Ђала Мокрин Падеј Башаид Итебеј Елемир Сефкерин [1]
- Кад Ра́да до̑ђе, о̀на ће би́рати и ја̑ јел ко̏жњу ску̑рту јел ба́лон, и што̀фа за а̀љину и ко̀стим. [8] [9] [10] Ченеј Башаид [1]
- По себ на вр ста ћур чи ских аљетака у Срему чине кожне чакшире. [11] [1]
- Ко̏жне ча̀кшире, па све̏ изве́зене, ту̏ џѐпови. [12] Шимановци Сремска Митровица Надаљ Госпођинци Мокрин [1]
- Кожне чакшире су такође прављене од по две овчије коже са вуном на унутрашњој страни. Ногавице су од колена сужене и на доњем спољњем делу разрезане за око 15 см ради лакшег облачења. [13] [1]
- То̏ су би́ли ко̏жни сѝцеви. [2] Сомбор Долово [1]
- Пантало́не су се зва́ле ча̀кшире, ко̏жње ча̀кшире. [14] [5] Ковиљ Фаркаждин [1]
- То̏ су би́ли ко̏жни сѝцеви. Јасеново [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
- ↑ 3,0 3,1 Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 347.
- ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 79.
- ↑ 5,0 5,1 5,2 Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 166.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 145, 402.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 167.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 105.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Милица Бошковић, Ћурчиски занат у Срему. — Рад, 6, 1957, 95—120, стр. 116.
- ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 46, 52, 147.
- ↑ Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 9.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 145.