Пређи на садржај

ко̏жни

ко̏жни

ко̏жни (српски, lat. kȍžni)[уреди]

Категорије: кол. ћурч.


Облици:

  1. , ко̏жње, ко̏жња, , кожни [1]

Значења:

  1. Пантaлоне од коже са крзном на унутрашњој страни. [1]
  2. Исто. [2] Сремска Рача Мартинци Вогањ Платичево[1]
  3. Седиште на колима пресвучено кожом. [1]
  4. Кожни део коњске опреме који кочијаш држи у рукама, а други крај је при чвршћен за жвале. [2] Бачки Брестовац Лалић Деспотово Ченеј Падеј Кикинда Нови Бечеј Радојево Итебеј Маргита Црепаја Делиблато[1]
  5. Исто. [2] Купиново Бољевци Старчево[1]
  6. Врста дугачког огртача са прорезима за руке уместо рукава, начињена од коже са крзном на унутрашњој страни. [3] Чортановци[1]
  7. Панталоне од коже са крзном на унутрашњој страни. [1]
  8. Ко жни део коњ ске опре me ко ји ко чи јаш др жи у ру ка ма, а дру ги крај је при чвр шћен за жва ле. [2] Сивац Лалић Вајска Шајкаш Гардиновци Тител Падеј Тараш Конак Чента Сефкерин Панчево[1]
  9. Бич за терање волова. [2] Каћ[1]
  10. Седиште на колима пресвучено кожом. [1]

Примери:

  1. Кро̀јио је, ши̏о, не̏кад ра̀није кад је би̏о мла̑д, бу̑нде о̀не сѐља̄чке, ду̀цӣн то̑ се зо̀ве, и ко̀жуве ко̏жне о̀не та̀ко кра̀тке. Ковиљ [1]
  2. Бра̏он сам ѝмала цѝпеле и рука̀вице бра̏он ко̏жне. Добринци [1]
  3. А чи̑м те̏раш ко̏жне — бр̑зо се упро̀па̄сти, па о̏нда нѝје ако ѝдеш дѝгођ за пара́ду. [4] [5] Ђала Бачки Брестовац [1]
  4. И̏сто је то̑ од ко̏же и све̏, само дру̏га и̏зрада. Пр̀шња̄к се зако̀пча на̀ раме и о́вде, о́де је са̀стаљен, па се ова̀ко обу́че па се ту̑ зако̀пча и ту̑. На ра̏ме ту̑ три̑ ду̀гмета и о́де чѐтир-пе̑т. А пру̏слук ка̑жемо кад се сре́дом зако̀пча. То̑ је пру̏слук. А ко̏жње је јѐдно и дру̏го. [6] [7] [3] [5] Ковиљ Чортановци Ђала Мокрин Падеј Башаид Итебеј Елемир Сефкерин [1]
  5. Кад Ра́да до̑ђе, о̀на ће би́рати и ја̑ јел ко̏жњу ску̑рту јел ба́лон, и што̀фа за а̀љину и ко̀стим. [8] [9] [10] Ченеј Башаид [1]
  6. По себ на вр ста ћур чи ских аљетака у Срему чине кожне чакшире. [11] [1]
  7. Ко̏жне ча̀кшире, па све̏ изве́зене, ту̏ џѐпови. [12] Шимановци Сремска Митровица Надаљ Госпођинци Мокрин [1]
  8. Кожне чакшире су такође прављене од по две овчије коже са вуном на унутрашњој страни. Ногавице су од колена сужене и на доњем спољњем делу разрезане за око 15 см ради лакшег облачења. [13] [1]
  9. То̏ су би́ли ко̏жни сѝцеви. [2] Сомбор Долово [1]
  10. Пантало́не су се зва́ле ча̀кшире, ко̏жње ча̀кшире. [14] [5] Ковиљ Фаркаждин [1]
  11. То̏ су би́ли ко̏жни сѝцеви. Јасеново [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  3. 3,0 3,1 Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 347.
  4. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 79.
  5. 5,0 5,1 5,2 Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 166.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 145, 402.
  8. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 167.
  9. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 105.
  10. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  11. Милица Бошковић, Ћурчиски занат у Срему. — Рад, 6, 1957, 95—120, стр. 116.
  12. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 46, 52, 147.
  13. Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 9.
  14. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 145.

Напомене[уреди]