ко̀нак
ко̀нак
ко̀нак (српски, lat. kònak)[уреди]
Именица[уреди]
ко̀нак, м
Значења:
- Ноћење у гостима, остајање негде (код некога) на спавању. [1]
- Преноћиште. Ново Милошево[1]
- Бдење поред покојника. [1]
Примери:
- Кад ѝза̄ђе два́десет и јѐдан да̑н — ако је дѐво̄јка издолѐка: ѝз Мелена̄ца јел из Кѝкӣнде — онда ѝду сва̏тови на ко̀нак (за̀то што је да̀лек пу̑т, па нѐ можеду за јѐдан да̑н да о̏ду и до̑ђу). [2] Ново Милошево Јамена [1]
- Ако ће домаћини сватове „развести на конак”, а то се скоро редовно практикује ако су младенци из два различита села, у удавачину кућу улазе само кум, кума и његова пратња, затим свекар и његова пратња (браћа и снаје). Остале свате са ђувегијом, девером и старим сватом разводе домаћинове званице својим кућама, где ће се умити, очистити одећу и одморити неколико сати. [3] [1]
- У̏мро нам ко̀мшија, иде́мо на ко̀нак, то̑ је ре̑д. Нови Сад [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 126.
- ↑ Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 56.