кле̑тва
кле̑тва
кле̑тва (српски, lat. klȇtva)[уреди]
Именица[уреди]
кле̑тва, ж
Значења:
- Призивање несреће на не ко га, про клет ство. [1]
- Грдња, псовка. Сремска Митровица Орловат[1]
Примери:
- Сти̏ће ње̏га мо̀ ја кле̑тва. [2] [3] Ченеј Сремска Митровица Српски Крстур Ново Милошево Фаркаждин [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 155, 316.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).