Пређи на садржај

кле̑тва

кле̑тва

кле̑тва (српски, lat. klȇtva)

[уреди]

Именица

[уреди]

кле̑тва, ж

Значења:

  1. Призивање несреће на не ко га, про клет ство. [1]
  2. Грдња, псовка. Сремска Митровица Орловат[1]

Примери:

  1. Сти̏ће ње̏га мо̀ ја кле̑тва. [2] [3] Ченеј Сремска Митровица Српски Крстур Ново Милошево Фаркаждин [1]


Референце

[уреди]
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 155, 316.
  3. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене

[уреди]