ке̏са

ке̏са

ке̏са (српски, lat. kȅsa)[уреди]

Именица[уреди]

ке̏са, ж

Категорије: риб.анат.


Облици:

  1. кеса [1]
  2. , кеса [1]

Значења:

  1. Врећица, торбица од коже, платна, хартије и др. у којој се држи новац. [1]
  2. Удубљени део мреже на алову. [1]
  3. Удубљење које риба направи када уђе у мрежу. [1]
  4. Део мушког полног органа у коме се налазе семене жлезде, скротум. Ђурђево Ново Милошево[1]

Примери:

  1. Ке̏са ра̑ди, ке̏са тка̑, бр̏жа ке̏са него ја̑. И̏мам но̑вце, ку́пи шта о̏ћеш. [2] Павлиш Суботица Ченеј Иванда [1]
  2. То̑ смо им да́вали, о̀ни но̏се ке̏се на ле́ђима, ко̏ да̑ бра̏шна у ко̀ју ке̏су, ко̏ да̑ о̀вога, ко̏ да̑ о̀нога. Кула Ново Милошево [1]
  3. Ке̏са се зо̀ве то̑ што се це̑ди си̏р. [3] [4] Ердевик Сот Мартинци Черевић Шуљам Вогањ Хртковци Голубинци Сомбор Футог [1]
  4. Онда се обично и у алове правило на кесе, на пример, тако да би риба нека која јури и прескаче алов, направе се кесе. То се звали секлови, ал то већином у мртвијим водама. [5] Сремска Митровица Сремски Карловци [1]
  5. Пошто [грункар] иде покосо, сваку рибу коју дарне, риба чим осети додир од дна, одбија се нагоре и одма кроз то око удара и себи ствара кесу и готова је. Босут [1]
  6. С отим се преграђује и риба како год наиђе, она себи направи једну кесу у коју уђе. [5] Стари Сланкамен [1]


Изрази:

  1. др̏ж ме заке̏су Ново Милошево [1]
  2. куме, изгоре ти ˜ ("исто"). Мокрин [1]
  3. РСБ] [1]
  4. одрешиtiкесу ("дати новац, платити"). Ново Милошево [1]
  5. Кеса куме ("узвик куму да баци ситан новац"; "Кад сватови излазе из цркве, окупљена дечурлија — а понекад и момци — узвикују: „Кеса, куме!” или „Кец, куме!”, а кум вади шаку ситнине, коју је унапред припремио, и баца"). [1]
  6. иди укесу ("блага псовка"). Ђурђево [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  3. Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  4. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  5. 5,0 5,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.

Напомене[уреди]