каштељ
каштељ
каштељ (српски, lat. kaštelj)[уреди]
Именица[уреди]
каштељ, м
Облици:
Значења:
- Палата високог достојанственика, великопоседника. [1]
Примери:
- Даље ка истоку, између магазина и баронског „каштеља”, налазио се велики винарски подрум. [2] Сомбор Ђурђево [1]
- До „каштеља”, односно дворца, у којем је пребивао власник поседа, стизало се истим улазним путем. [1]
- Ту је бијо један фини каштељ. [3] Мокрин [1]
- А у каште́љу та̏мо ни́је и̏мо ни̏ко. Суботица [1]
- Ка̀кви је о̑н ка̀штел ѝмо. [4] Бока [1]
- Од о̏пштине ка[д] до̑ђем до спаѝлука (ту̑ је спаѝлук би̏јо; вѐлики мага̀зӣн, прико пу́та ка̀штӣљ — ку̏ћа спа̀ӣнска; ту̑ су дѐца си̏роча̄ди, ко̀и не̑му о̀ца — до̏м се са̏д то̑ зо̀ве), смо̀таш на ле̑ву сра̑ну. [5] Ново Милошево [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 210.
- ↑ Иванка Рајков, Прилог за дијалектолошки речник говора Мокрина. — ППЈ, 7, 1971, 187—192, стр. 189.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 130.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 125.