kamara
Appearance
kamara
Imenica
[uredi]kamara, ž
Oblici:
Značenja:
- Soba, odaja. [1]
Primeri:
Imenica
[uredi]kamara, ž
Oblici:
Značenja:
- Veliki stog sadevenog snoplja ili slame po dužini (obično pravougaonog oblika). [1]
- Veća količina sadenutog sena kupastog oblika, stog. Subotica Taraš[1]
- Stog slame sadenut u obliku ćiriličnog slova G. Mokrin Novo Miloševo[1]
- Vrsta ukrasa na božićnom kolaču. [1]
Primeri:
- Gumno je počinjalo đubrištem iza štale sa kamarama slame, kukuruzovine, ogrizina, sa plastovima sena i plevarnikom. [4] [5] [6] [7] Platičevo Sombor [1]
- Sàmo smo ѝma li tȇ kùde lje, zdrȁvo vȅli ku kàma ru. Deronje [1]
- I sȁd kad mȉ tȍ do nesémo, tȏ se u plȃst dȅnu lo ili u kàma ru. Laćarak [1]
- Oćȇlmo u stȏg jel u kàma ru. [8] Elemir [1]
- Téško je da se pȍpneš na kàmaru kad je zdrȁvo visòka, a fála bȍgu, mòje su svȅ visòke kad mi ròdilo žȉto, a jȃ bȉo vrédan. [9] [10] [11] [12] [13] [14] [15] [16] [17] [18] Jaša Tomić Bačinci Susek Sviloš Čerević Ruma Bukovac Dobrinci Šimanovci Subotica Martonoš Turija Nadalj Pivnice Čurug Ravno Selo Zmajevo Gospođinci Žabalj Čenej Đurđevo Kać Mošorin Begeč Vilovo Kovilj Titel Novi Kneževac Mokrin Kikinda Novo Miloševo Novi Bečej Itebej Melenci Taraš Zrenjanin Šurjan Boka Neuzina Tomaševac Farkaždin Čenta Lovra Deska Čenej Ivanda [1]
- Prȇ pódne ćeš na kàma ru, a pȍsle će te vú ći nàvӣljke. Đala [1]
- Sàde nu li smo sȇno u kàma ru. Bačinci [1]
- Kat pȍčne da vȍzi, tu nȅma prekídanja dok se ne zavȓši kamȁra. Vršac Jasenovo [1]
- Tȏ se u kȁmarāma mȅte i ȍnda se pòvrši. Đala [1]
- Žȉ to se kòsi lo sȓpom, kòsōm, i donѐsē se na káma re, ȍnda ѝde vr̀ša ća màši na, a òpet se skȕpi móba da tȁmo pòmog ne da se rȃdi oko màši ne. Kula [1]
- Ȉma tȗ stȃre osòvine o[d] tȍčkōva, gȓdna kàmara da ùzimamo is kàmare. [19] Itebej [1]
- Ȉma kamȁru nȍvaca. Jasenovo [1]
- Gumno je okruglo testo u vidu pogače, a odgore stavljeni su od istog testa kvadratići, koji treba da predstavljaju kamare. [20] Stapar [1]
- Ȍnda prȁim ovȁ ko dȕgač ko — kamȁru. Izbište [1]
- Šȁka i vinȍgrad i gúmno i sȇna prȁvu o[d] tȇsta, kamȁre. Pavliš [1]
Primeri:
- Sàmo smo ѝma li tȇ kùde lje, zdrȁvo vȅli ku kàma ru. Deronje [1]
- I sȁd kad mȉ tȍ do nesémo, tȏ se u plȃst dȅnu lo ili u kàma ru. Laćarak [1]
- Oćȇlmo u stȏg jel u kàma ru. [8] Elemir [1]
- Téško je da se pȍpneš na kàmaru kad je zdrȁvo visòka, a fála bȍgu, mòje su svȅ visòke kad mi ròdilo žȉto, a jȃ bȉo vrédan. [21] [22] [11] [12] [13] [14] [23] [16] [17] [18] Jaša Tomić Bačinci Susek Sviloš Čerević Ruma Bukovac Dobrinci Šimanovci Subotica Martonoš Turija Nadalj Pivnice Čurug Ravno Selo Zmajevo Gospođinci Žabalj Čenej Đurđevo Kać Mošorin Begeč Vilovo Kovilj Titel Novi Kneževac Mokrin Kikinda Novo Miloševo Novi Bečej Itebej Melenci Taraš Zrenjanin Šurjan Boka Neuzina Tomaševac Farkaždin Čenta Lovra Deska Čenej Ivanda [1]
- Prȇ pódne ćeš na kàma ru, a pȍsle će te vú ći nàvӣljke. Đala [1]
Reference
[uredi]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 242, 1907, 42—67, str. 57.
- ↑ Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 243, 1907, 52—79, str. 74.
- ↑ Žito. 1988, 208 str, str. 120, 133.
- ↑ Stari zanati u Vojvodini. 1992, 340 str, str. 201.
- ↑ Paorske kuće. 1993, 440 str, str. 20.
- ↑ Jovan Erdeljanović, Srbi u Banatu. Deo 1, Naselja i stanovništvo, Novi Sad (Matica srpska), 1986, 385 str, str. 381.
- ↑ 8,0 8,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 69.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 72, 118.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 223, 418, 515.
- ↑ 11,0 11,1 Gliša Marković, Kako se nekada živelo u Pivnicama. — Rad, 18—19, 1969—1970, 101—110, str. 105.
- ↑ 12,0 12,1 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 141, 165.
- ↑ 13,0 13,1 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
- ↑ 14,0 14,1 Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Žito. 1988, 208 str, str. 112.
- ↑ 16,0 16,1 Paorske kuće. 1993, 440 str, str. 350, 353.
- ↑ 17,0 17,1 Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
- ↑ 18,0 18,1 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str, str. 133, 243.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 513.
- ↑ Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 96.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 72, 118.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 223, 418, 515.
- ↑ Žito. 1988, 208 str, str. 112.