испрва

испрва

испрва (српски, lat. isprva)[уреди]

Прилог[уреди]

испрва, прил.

Облици:

  1. и̏спрва [1]

Значења:

  1. У прво време, у почетку, најпре. [1]

Примери:

  1. И и̏спрва не̏ка Зо́ра се зва́ла учитѐљица. Лаћарак [1]
  2. Три́пут смо и̏спрва жи́вили. [2] Дероње Санад Зрењанин [1]
  3. Плу̏гови су и̏спрва би́ли др̀вени. Суботица [1]
  4. Слу̏ша̄ј, и̏спрво је би́ло гво̀здено, по̏сле је би́ло ма̀јлӣрано. Суботица [1]


Синоними:

  1. испрама [1]



Преводи[уреди]

  • Амхарски:
  • Арапски:
  • Африканс:
  • Бугарски:
  • Дански:
  • Енглески:
  • Француски:
  • Грчки:
  • Грузијски:
  • Хебрејски:
  • Хинди:
  • Италијански:
  • Јапански:
  • Кмерски:
  • Корејски:
  • Немачки:
  • Мађарски:
  • Непалски:
  • Португалски:
  • Руски:
  • Тамилски:
  • Шведски:
  • Шпански:

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 271.

Напомене[уреди]