излазити

излазити

Језици (3)

[[#излазити (српски, lat. izlaziti)|излазити (српски, lat. izlaziti)]] • Референце • Напомене

---

Страна категорија

излазити (српски, lat. izlaziti)

Глагол

излазити, {{{вид}}} {{{род}}}

Значења:

1. напуштати неко затворено место
2. напуштати дом ради провода, забаве
3. наметати се као закључак на основу изнесених чињеница, водити порекло из нечега

4. (значење изведено преко синонима) појављивати се (~ из штампе), штампати се

5. (значење изведено преко синонима) избијати (~ на површину земље; о води), избијати (~ на површину земље; о води), навирати, произлазити, потицати (о апстрактним појмовима, идејама, водити порекло)

Синоними:

1. изилазити, напуштати, одлазити
2. проводити се, изр. ићи у живот изр., фам. зезати се фам., кретати се фам., ординирати фам., радовати се, ликовати, клицати, уживати, џумбусати, ударати бригу на весеље, шегачити се, забављати се, лудирати се, шалити се фам., зајебавати се фам., зезати се фам., џумбусати, ударати бригу на весеље, шегачити се, забављати се, лудирати се, шалити се фам., зајебавати се фам., зезати се фам., арх. годовати арх., шенлучити, пијанчевати, гостити се, пијанчити, бекријати, пировати, лолати се, лумпати, лудовати, теревенчити, бучно славити, пити, лумповати, проводити се, еуф. опијати се еуф.
3. проистицати, следити, наметати се, еманирати, долазити, произилазити, потицати, проистицати, рет. происходити рет., исходити, изр. водити корен изр.
4. појављивати се (~ из штампе), штампати се
5. избијати (~ на површину земље; о води), избијати (~ на површину земље; о води), навирати, произлазити, потицати (о апстрактним појмовима, идејама, водити порекло)