избацивати

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

избацивати

избацивати (српски, lat. izbacivati)[уреди]

Глагол[уреди]

избацивати, {{{вид}}} непрел.

Категорије: риб.риб.риб.


Облици:

  1. изба̀цӣвам се [1]
  2. ѝзба̄цим [1]

Значења:

  1. Бацати напоље; одбацивати, одстрањивати. [1]
  2. Лучити, испуштати из себе. [1]
  3. Спуштати мреже у воду. [1]
  4. Бацити напоље, одбацити, одстранити. [1]
  5. Гурајући истерати, приморати некога да се удаљи, изјурити. [1]
  6. Спустити мрежу у воду. [2] Босут Бачко Градиште[1]
  7. Истиснути из себе. [1]

Примери:

  1. Дочѐкивамо ко̏ла, изба̀цӣвамо. Бечеј [1]
  2. О̏нда на̏за̄д и̏ма ова̀ко што изба̀цӣва пле̏ву. [3] [4] [5] Суботица Госпођинци Каћ Српски Крстур [1]# О̑н у̏зме и ски̑да, се́че са̑ће, и то̑ избаци̑ва да ни́је пле̏снаво. Иланџа [1]# И вр́ба избаци̑ва то̑ [медљику]. Избиште [1]# Аловом кад се ради, онда кад се ради са великим чамцом, онда се зову велика весла, завозна весла… ту морају да возе два човека, онај позади, онај само држи крму, а ови други избацују алов. Нови Сад Моровић Босут [1]# Двојица држе горе алов, а ови избацивају. [2] Бачка Паланка [1]
  3. Кад изба̀цӣваш а́лов, пр̑во ѝде го̀рњака па до̀лњака и то̑ ѝзгле̄да ко кад би ба̏цо жи̏то по во̀ди. За̀то ка̑жу: на распрска́вање. [6] Ковиљ [1]# Каже почне да се баца риба, избацује кад на долазак воде. [2] Сремска Митровица [1]# Па та̏мо кр̀тица и̏зрије, па ѝзба̄ци на̏пољу зе̏мљу, па та̑ је зѐмља она̀ко ме̏кана. [7] Кула Иланџа [1]# Ондак та̏мо јѐдан чо̀ек што га по̀зна̄е мо̑ј бра̏т тра̑жи ка̑рте (ко̑ не̑ма ка̑рту, га ѝзба̄ци на̏поље), а мѐне је пу̀стијо за̀то што смо ѝшли ја̑ и мо̑ј бра̏т у̏век та̏мо. [8] Зрењанин Меленци [1]# Женка избацује икру, а мужак засипа млечаром ту икру. [2] Мол Бачка Паланка Перлез [1]


Изведене речи:

  1. избацивати се [1]
  2. изба́цити [1]


Изрази:

  1. изба́цити сви́лу ("пустити клас, извлатати (о пшеници)"). Ковиљ [1]
  2. Изба́цити кљу̑ч ("прокључати"). Бегеч [1]
  3. Земља ти костиизбацила ("клетва"). [1]
  4. ко да га поплаваизбацила ("бити разбарушен, неуредан"). [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  3. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 201.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 231.
  6. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 99.
  8. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 158.

Напомене[уреди]