и̑с
и̑с
и̑с (српски, lat. ȋs)[уреди]
Именица[уреди]
и̑с, м
Значења:
- Орати/орање с крајева њиве према средини. [1]
Примери:
- Ако се орање почиње са стране њиве па се оре према средини и на средини се завршава разором, тада је то орање на „ис”. [2] Остојићево Белегиш [1]# Сад је на̀правио ра̑зор, као ле́вак насре̏д њи̏ве; то̑ је на̏ ӣс о̀ра̄ње. [3] [4] Кумане Чуруг Госпођинци Жабаљ Банатско Аранђелово [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 142.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 139.
- ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.