Пређи на садржај

зу́јити

зу́јити

зу́јити (српски, lat. zújiti)

[уреди]

Глагол

[уреди]

зу́јити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. зујити, , зӯји̑ БанХ [1]

Изрази:

  1. Зу́ју ми у̏ши ("имати утисак да се чује звук, зујање"). Мокрин [1]

Референце

[уреди]
  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 254.

Напомене

[уреди]