зу́јити

зу́јити

зу́јити (српски, lat. zújiti)[уреди]

Глагол[уреди]

зу́јити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. зујити, -и, зӯји̑ БанХ [1]

Синоними:

  1. зујати [2] Мокрин Нови Кнежевац Српска Црња Житиште Фаркаждин Итебеј [1]


Изрази:

  1. Зу́ју ми у̏ши ("имати утисак да се чује звук, зујање"). Мокрин [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 254.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=зу́јити&oldid=197893”