Пређи на садржај

зовем се

зовем се

зовем се (српски, lat. zovem se)

[уреди]

Глагол

[уреди]

зовем се, {{{вид}}} повр.

Облици:

  1. зове̑м се [1]

Значења:

  1. Имати назив, име. [1]

Примери:

  1. Ту̑ су дѐца си̏роча̄ди ко̀и не̑му о̀ца — до̏м се са̏д то̑ зо̀ве. Ново Милошево [1]
  2. И отво̀рише вра́та и одма на њѐга: „Ка̏ко се зо̀веш”. [2] [3] Кумане Кикинда Меленци Итебеј Елемир Баваниште [1]
  3. Три́пут гребе́мо сву̏д около гро̀ба сас три̑ пр̏ста јел са ша̏ком (и за̀то се зо̀ве по̀греб). Башаид [1]


Референце

[уреди]
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 120, 123, 125, 126, 129, 136, 143, 160.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 272.

Напомене

[уреди]