зове̑м се

зове̑м се

зове̑м се (српски, lat. zovȇm se)[уреди]

Примери:

  1. Бо̏гољуб се зва̑в. [1] Чип [2]


Референце[уреди]

  1. Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 143.
  2. Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]