Пређи на садржај

зеленко

зеленко

зеленко (српски, lat. zelenko)

Именица

зеленко, м

Придев

Придев

зеленко -а, -о, прид.

Категорије: паст.


Облици:

  1. зѐле̄нко, зеле́нко, зеле̑нко Вршац Јасеново [1]
  2. зеле́нко Тител [2] [1]

Значења:

  1. Коњ сивозелене длаке. [1]

Примери:

  1. Сивац (зеленко) већ долази на свет с тамном — алатастом, доратастом или враном длаком. Тек након првог лињања ждребад постају мање или више сива. С временом им и сва длака при свакој каснијој измени све више бледи, па између 10. и 14. године коњи готово сасвим побеле, једни пре а други касније. Према томе, у сивце убрајамо све оне коње који по читавом телу посиве, дакле и на глави и на ногама, и код којих грива и реп такође посиве. [3] [1]
  2. Ченејци су [...] ређе држали чилаше и зеленке, зато што их је тешко одржавати, нарочито у пролеће. [4] [5] Ченеј Дебељача [1]# Ја̑ сам ти прѝпремио зѐле̄нка. Лаћарак [1]
  3. Као мо̀мак и̏мам фија̀кер и зѐле̄нке. [6] [7] Војка Черевић Мали Радинци Буковац Футог Опово [1]# Мо̑ј зеле́нко, ни́је што је мо̑ј, кад га извѐдеш из а̀влије, мо̏ж сва̏ки да ти за́види. Јаша Томић Пачир Суботица Равно Село Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Тараш Иванда [1]


Изведене речи:

  1. зеле̑нков [1]


Референце

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  3. ↑ Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 36.
  4. ↑ Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 51, 124.
  5. ↑ Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 24.
  6. ↑ Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  7. ↑ Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).

Напомене