зви́рити

зви́рити

зви́рити (српски, lat. zvíriti)[уреди]

Глагол[уреди]

зви́рити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. звирити, -им [1]
  2. -ам [1]

Примери:

  1. Деца увек звире кад има некога у другој соби. Бегеч [1]# Он стално звирка иза угла не би ли га угледо. Бегеч [1]


Изведене речи:

  1. зви̏ркати [1]


Синоними:

  1. вирити [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]