zvíriti

zvíriti

zvíriti (srpski, lat. zvíriti)[uredi]

Glagol[uredi]

zvíriti, {{{vid}}} neprel.

Oblici:

  1. zviriti, -im [1]
  2. -am [1]

Primeri:

  1. Deca uvek zvire kad ima nekoga u drugoj sobi. Begeč [1]# On stalno zvirka iza ugla ne bi li ga ugledo. Begeč [1]


Izvedene reči:

  1. zvȉrkati [1]


Sinonimi:

  1. viriti [1]


Reference[uredi]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

Napomene[uredi]