заки́вати

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

заки́вати

заки́вати (српски, lat. zakívati)[уреди]

Глагол[уреди]

заки́вати, {{{вид}}} непрел.

Категорије: ков.ков.трп.ков.


Облици:

  1. закивати, за̀кӣвам [1]
  2. за̀кујем, закивати [1]
  3. закивати [1]
  4. закивати, , [1]
  5. закивати [1]

Значења:

  1. Поткивачким ексером прикуцавати потковицу на копито. [1]
  2. Ексерима или каквим другим средством нешто утврдити, учврстити, приковати, прибити. [1]
  3. Поткивачким ексером прикуцати потковицу на копито. [1]
  4. Ексерима или каквим другим средством утврђен, учвршћен, прикован, прибијен. Ђала[1]
  5. Поткивачким ексером прикуцан на копито (о потковици). [1]

Примери:

  1. Мно̏ги ма̑јстори су заки́вали ко̀ње. [2] Нештин Сремска Митровица [1]# О̀ве да̏ске што су ду̀гачке, то се за̀кује за о̀во. Суботица [1]
  2. Кад капија зашкрипи и кад спадне, кад јој се даске расуше, кад се даске раскују, кад нема ко у капију да закује нови ексер, тој се кући лоше пише. [1]
  3. С кѝме ћете ви̑ то̑ зако̀вати? [3] [4] Ново Милошево Ченеј Ђала Јасеново Деска Ловра [1]
  4. Одо́ле о̀не да̀ске по̀ре̄ђа па за̀кује, под грѐдице. Мартонош [1]# А ди̏ се ко̏њ за̀кује? На на̑ковању, а не̏ у ко̀питу. За̀то што ни́су ру̏пе ка̏ко тре̏ба, ни́је па̀јсерован ка̏ко тре̏ба. [2] Нови Сад Сремска Митровица [1]# О̀на [потковица] је са̏д за̏кована, сви̏ су ѐксери у̀дарени и савијѐни, и чи̏м ја̏ њѐга са̏вијем, ѐксер мо̏ж да се посу̀вра̄ти ма̏ло го̏ре. [2] Бачка Паланка Нештин Ковиљ [1]


Изведене речи:

  1. зако̀вати [1]
  2. за̏кован [1]



Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 209.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 100, 163.

Напомене[уреди]