загорети

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

загорети

загорети (српски, lat. zagoreti)[уреди]

Глагол[уреди]

загорети, {{{вид}}} непрел.

Категорије: шаљ.трп.


Облици:

  1. [1]
  2. -ѐно Бан, -ѐна [1]

Значења:

  1. Делимично изгорети кувајући се или пекући се, уз стварање талога на дну посуде. [1]
  2. Дуго се задржати. [1]
  3. Не успети побећи (у дечијој игри велике цуре и шораље). [1]
  4. Паузирање у игри велике чинге. [1]

Примери:

  1. И се ме̑ша да не̏ би заго̀рело. [2] Сенпетер Ново Милошево [1]# О̀чо па заго̀ро!. Ново Милошево [1]# Ако неко успе да побегне и овај га лоптом не удари, онда ће тај играти лопту не би ли ови који чекају уграбили прилику да се на мету врате. Но ако нико не успе да побегне, онда су „загорели” и играчи се мењају. [3] [1]# Када неко гађа чингу и обори је, може да дотрчи до штапа и, ако нема времена да га узме и врати се на „цуру”, јер је чингар већ поставио чингу и својим штапом прети да ће га убости, може да стоји ногом на своме штапу и чека да идући обори чингу па да побегне. Али се дешава да тако сви стоје у пољу на својим штаповима. Тада чингар броји до сто и мотри да нико не побегне. То називају „загоревање”, што значи да ће морати играти изнова, јер нису били способни да умакну чингару. Но чим чингар почне да броји, један по један се јавља са „пишем”, што значи да даје чингару да његовим штапом гађа чингу. Ако чингар са штапом овога сруши чингу, онда тај постаје чингар, док остали одлазе на цуру. [4] [1]


Изведене речи:

  1. загоревање [1]
  2. заго̀рен [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 389.
  3. Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109, стр. 103.
  4. Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109, стр. 99.

Напомене[уреди]