зави́јати

зави́јати

зави́јати (српски, lat. zavíjati)[уреди]

Глагол[уреди]

зави́јати, {{{вид}}} непрел.

Категорије: прен.прен.безл.прен.


Облици:

  1. завијати [1]

Значења:

  1. Умотавати у нешто. [1]
  2. Мотати око нечега. [1]
  3. Оглашавати се дугим урликом, лавежом (о псу, вуку и сл.). [1]
  4. Снажно дувати, хујати (о ветру). [1]
  5. Крчати у цревима. [1]
  6. Формирати главицу (о купусу, кељу и сл.). [2] Надаљ Ковиљ[1]
  7. Умотати у нешто. [3] Крашово[1]
  8. Умотати у ролну. [1]

Примери:

  1. А ма̏ма о̏нда изнѐсе, знаш о̀но, би̏о је о̀на̄ј цигарѐта-па̀пӣр, што за̀вӣја се ду̀ва̄н. Кула Каћ [1]# Па до̑ђе ва̏мо врати̏ло, које̏ се зави̑ја та̑ј осну́так. Избиште [1]# И за̏вије мо де́те у ја̀стук па на̀пре̄д. [4] [5] [6] Зрењанин Дероње Госпођинци Итебеј [1]
  2. Пе̑т-ше̑с ле̏бо̄ва и цѝп о̄ вку (ма̑ли ле̏бац, то̑ се зо̀ве ципо̑вка) и две̑ лѐпиње (за̏вију се у ча̀ршав, ме̏ теду се дѝгодека у а̀љине — ја̀стук јел ка̀кви ко́жу, да о̀дмекне). [1]# Ра̀сте̄гне се [тесто], па се за̏вије у ро́лну. Стари Сланкамен [1]


Синоними:

  1. уроловати [1]


Изрази:

  1. За̀витиро̏гаљ ("уврнути угаоне снопове, да би камара жита била стабилнија"; "Кад је до̏бар ка̀ма̄рош, о̀ндак о̑н кад је на кра̀ју, за̀вије ро̏гљове — на̀виљак се̑на у̏округ за̏вије да ка̀мара чвр̏шће сто̀ји"). Житиште Чента Госпођинци Каћ [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  3. Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 68.
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 153.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 225.
  6. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 23, 119.

Напомене[уреди]