за̀вукати

за̀вукати

за̀вукати (српски, lat. zàvukati)[уреди]

Глагол[уреди]

за̀вукати, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. завукати, -ам [1]

Примери:

  1. Дешавало се да просиоци, ако им је много стало до девојке, приликом прошевине врачају: тако неко од њих, обично ђувегијина мати, приликом уласка у девојачку кућу „завука” негде под намештај или у какав ћошак новац нађен на гробљу приликом копања раке [ССБан 41 — ]. [2] Ново Милошево [1]# Наје́дио ме па сам за̀вуко за̀ њӣм ви̏ле. Нови Сад Ковиљ [1]# Ако се ја̑ко за̀вукам, све̏ мо̏гу да̀нас да по̀ра̄дим. Ковиљ Ново Милошево [1]


Изведене речи:

  1. за̀вукати се [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 41.

Напомене[уреди]