живина

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

живина

живина (српски, lat. živina)[уреди]

Именица[уреди]

живина, ж

Облици:

  1. жи̏вина, живѝна, жѝвина, живи́на [1]
  2. живѝна Суботица [1]

Значења:

  1. Пернате домаће животиње. [1]
  2. Месо пернатих домаћих животиња. [1]

Примери:

  1. Било је и за нас добро и за живину добро. [2] Ченеј Платичево [1]
  2. Све, на привид, у кући буде исто, једино што се живина покоље и коњи распродају, а сјарна коза, неострижена овца и супрасна крмача буду раздељени међ рођацима, кумовима и пријатељима. [3] Стапар [1]# Ди̏ је кра̑ј ста̏је, ту̏ је та̀ко ме̏то да нѐ мож да про̀лази мо̀ја живѝна. Шимановци [1]
  3. Кад живѝна тре̏ба д[а] ѝде у̏вече на се̏дало, да ле̑же, о̀на̄ се нѐ жӯри да ле̏гне, него се жу̑ри да на̀је. [4] [5] [6] [7] [8] Чента Сремска Каменица Обреж Стари Сланкамен Мартонош Сивац Бачко Петрово Село Бачко Градиште Дероње Силбаш Госпођинци Жабаљ Ђурђево Бегеч Ђала Српски Крстур Ново Милошево Башаид Итебеј Међа Меленци Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Томашевац Фаркаждин Деска [1]
  4. Живѝна, је̏сте, у живѝну спа̏ да све̏ [то] што је пѐрнато. Суботица [1]# У̏век сам гле̏дала да ѝма̄м ле́пу жи̏вину. Дероње [1]
  5. Нара́ни жи̏вину. [9] [10] Фаркаждин Сомбор Сивац Шајкаш Ново Милошево [1]
  6. Ба́шту, жи̏вину га́[ј]ила. Сремска Каменица [1]# С ко̏ли смо носи̏ли ра́ну, и сви̑ње, и пасу̑љ, и живи́ну смо носи̏ли с ко̏лима. Избиште [1]
  7. Поко̏ље се живи́на, пра̑се. Павлиш [1]
  8. То̏ заме́темо живи́ни, да́мо живи́ни за̏јутра. Вршац [1]# Ѝмали смо жѝвину. Лаћарак [1]
  9. А ба̏ба ѝмала кр̀маче, сви̑ње и жѝвину. Товаришево [1]
  10. И̏мали смо сво̀ју жѝвину, у ба̑шчи по̀врће, шта̏ је то̑ тре̏бало. Кула [1]# Ја̑ ја̑ко па̏зим на ко̏кошку и на жевѝну да су о̀ни о̏двојени од ђу̏брета. [1]
  11. Ту̏ жевѝна и̏ма ла̑д. Ђала [1]


Синоними:

  1. пилеж, перад [1]
  2. пилеж [1]



Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 4, 15, 21.
  3. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 7.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 125, 262, 317.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 69, 397.
  6. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  7. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 31, 77, 126, 128, 136, 237, 238, 240.
  8. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 123.
  9. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 262.
  10. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 104.

Напомене[уреди]