živina

živina

živina (српски, ћир. живина)[уреди]

Именица[уреди]

živina, ж

Облици:

  1. žȉvina, živìna, žìvina, živína [1]
  2. živìna Суботица [1]

Значења:

  1. Pernate domaće životinje. [1]
  2. Meso pernatih domaćih životinja. [1]

Примери:

  1. Bilo je i za nas dobro i za živinu dobro. [2] Ченеј Платичево [1]
  2. Sve, na privid, u kući bude isto, jedino što se živina pokolje i konji rasprodaju, a sjarna koza, neostrižena ovca i suprasna krmača budu razdeljeni međ rođacima, kumovima i prijateljima. [3] Стапар [1]# Ди̏ је кра̑ј ста̏је, ту̏ је та̀ко ме̏то да нѐ мож да про̀лази мо̀ја живѝна. Шимановци [1]
  3. Kad živìna trȅba d[a] ìde ȕveče na sȅdalo, da lȇže, ònā se nè žūri da lȅgne, nego se žȗri da nàje. [4] [5] [6] [7] [8] Чента Сремска Каменица Обреж Стари Сланкамен Мартонош Сивац Бачко Петрово Село Бачко Градиште Дероње Силбаш Госпођинци Жабаљ Ђурђево Бегеч Ђала Српски Крстур Ново Милошево Башаид Итебеј Међа Меленци Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Томашевац Фаркаждин Деска [1]
  4. Živìna, jȅste, u živìnu spȁ da svȅ [to] što je pèrnato. Суботица [1]# У̏век сам гле̏дала да ѝма̄м ле́пу жи̏вину. Дероње [1]
  5. Naráni žȉvinu. [9] [10] Фаркаждин Сомбор Сивац Шајкаш Ново Милошево [1]
  6. Báštu, žȉvinu gá[j]ila. Сремска Каменица [1]# С ко̏ли смо носи̏ли ра́ну, и сви̑ње, и пасу̑љ, и живи́ну смо носи̏ли с ко̏лима. Избиште [1]
  7. Pokȍlje se živína, prȃse. Павлиш [1]
  8. Tȍ zamétemo živíni, dámo živíni zȁjutra. Вршац [1]# Ѝмали смо жѝвину. Лаћарак [1]
  9. A bȁba ìmala kr̀mače, svȋnje i žìvinu. Товаришево [1]
  10. Ȉmali smo svòju žìvinu, u bȃšči pòvrće, štȁ je tȏ trȅbalo. Кула [1]# Ја̑ ја̑ко па̏зим на ко̏кошку и на жевѝну да су о̀ни о̏двојени од ђу̏брета. [1]
  11. Tȕ ževìna ȉma lȃd. Ђала [1]


Синоними:

  1. pilež, perad [1]
  2. pilež [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 4, 15, 21.
  3. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 7.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 125, 262, 317.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 69, 397.
  6. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  7. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 31, 77, 126, 128, 136, 237, 238, 240.
  8. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 123.
  9. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 262.
  10. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 104.

Напомене[уреди]