е̑ј
е̑ј
е̑ј (српски, lat. ȇj)[уреди]
Узвик[уреди]
е̑ј, узв.
Категорије: узв.
Значења:
- За дозивање, обраћање некоме. [1]
Примери:
- Е̑ј, ти̑. [1]
- Е̑ј, ма̏ти мо̀ја. [2] Фаркаждин Вршац [1]# Хе̑ј, гле̏, о̀нај на два̑ о̏ре. [2] Перлез Вршац [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 293.