дукат

дукат

дукат (српски, lat. dukat)[уреди]

Именица[уреди]

дукат, м

Облици:

  1. ду̀кат [1]


Примери:

  1. Ја̏ сам до̏била два́најст ду̏ка̄та. [2] [3] [4] [5] Сомбор Бачинци Обзир Дероње Госпођинци Шајкаш Бегеч Ново Милошево Нови Бечеј Зрењанин Томашевац Сефкерин Деска [1]
  2. Дѐво̄јке но̀силе ду̀кате. Шимановци [1]# Рани̏ји го̏дина до̏биш по два̏ дука́та. Избиште [1]


Синоними:

  1. златник [1]


Изрази:

  1. Жут/жутити се кодукат. — О̏н бу̏д жу̑т ко ду̀кат ("О̏н бу̏д жу̑т ко ду̀кат"). Избиште Црвена Црква [1]
  2. Падају дукати ("каже се ако за Ђурђевдан пада киша"; "Ако на Ђурђевдан пада киша, сељани верују да ће бити плодна година и обично кажу: „Падају са неба дукати”"). Бачка Паланка [1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 126, 154, 172.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 63, 100.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 26, 114.
  5. Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 71.

Напомене[уреди]