dukat
dukat
dukat (srpski, lat. dukat)[uredi]
Imenica[uredi]
dukat, m
Oblici:
Primeri:
- Jȁ sam dȍbila dvánajst dȕkāta. [2] [3] [4] [5] Sombor Bačinci Obzir Deronje Gospođinci Šajkaš Begeč Novo Miloševo Novi Bečej Zrenjanin Tomaševac Sefkerin Deska [1]
- Dѐvōjke nòsile dùkate. Šimanovci [1]# Ranȉji gȍdina dȍbiš po dvȁ dukáta. Izbište [1]
Izrazi:
- Žut/žutiti se kodukat. — Ȍn bȕd žȗt ko dùkat ("Ȍn bȕd žȗt ko dùkat"). Izbište Crvena Crkva [1]
- Padaju dukati ("kaže se ako za Đurđevdan pada kiša"; "Ako na Đurđevdan pada kiša, seljani veruju da će biti plodna godina i obično kažu: „Padaju sa neba dukati”"). Bačka Palanka [1]
Reference[uredi]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 126, 154, 172.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 63, 100.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 26, 114.
- ↑ Rajko R. Nikolić, Šajkaška narodna nošnja. Srpske narodne nošnje u Vojvodini. Novi Sad (Matica srpska), 1953, 57—75, str. 71.