ду̑го

ду̑го

ду̑го (српски, lat. dȗgo)[уреди]

Примери:

  1. Кад је ста̏о ра̏т о̀на̄ј, би́ло је до̀бро ал ни́је ду̑го. [1] Ботош Кикинда [2]


Референце[уреди]

  1. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 122, 168.
  2. Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]