dȗgo

dȗgo

dȗgo (srpski, lat. dȗgo)[uredi]

Primeri:

  1. Kad je stȁo rȁt ònāj, bílo je dòbro al níje dȗgo. [1] Botoš Kikinda [2]


Reference[uredi]

  1. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 122, 168.
  2. ↑ Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

Napomene[uredi]

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ду̑го&oldid=188507”