дрвчаник

дрвчаник

дрвчаник (српски, lat. drvčanik)[уреди]

Именица[уреди]

дрвчаник, м

Облици:

  1. -и́ка [1]

Примери:

  1. Кола су се састојала од точкова, предњег и задњег трапа, лотре […] левче, срчанице, руде, јармаца, дрвчаника и патоса. [2] [3] Панчево [1]
  2. Од Месних недеља почиње и „врћез”: насади се на стуб колски точак, на њега се увежу две бирнице (мотке дуге по 2 хвата) једна према другој, а са сваке бирнице виси дрвчаник. На један ће сести мушкарац, на други женска. [4] [1]# Дрвча̀нӣк, ди се за̏пну штра̑њке, што се ву́ку ко̏ла за ја̀рмац. [5] [6] Ђала Врдник Кленак Огар Прхово Голубинци Батајница Дероње Ченеј Бачка Паланка Ковиљ Тител Српски Крстур Санад Падеј Иђош Радојево Ново Милошево Нови Бечеј Меленци Конак Орловат Маргита Сефкерин Панчево Баваниште Деска [1]# Шта си купијо тако широке дрчанике?. [7] Мокрин [1]# Не мош ексер у дрвчаник закуцати у сув багрем. Бачка Паланка Товаришево Обровац Силбаш [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Багрем бели. 1986, 146 стр, стр. 35.
  3. Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109, стр. 107.
  4. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117.
  5. Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 250.
  7. Иванка Рајков, Прилог за дијалектолошки речник говора Мокрина. — ППЈ, 7, 1971, 187—192, стр. 188.

Напомене[уреди]