ждрепчаник

ждрепчаник

ждрепчаник (српски, lat. ždrepčanik)[уреди]

Именица[уреди]

ждрепчаник, м

Категорије: кол.


Облици:

  1. -и́ка, драпчани́ци Су, ждрпчани́ци СР, дрпчаници, ждрвчаници, дручани́ци, дрепчаници, здрепчани́ци, ждрапчани́ци П, здрпчани́ци, драчани́ци, зрапчани́ци, друфчани́ци, друпчани́ци Ра, ждрепчани́ци, дувчаници, здравчани́ци, здрапчани́ци [1]
  2. ждрепча̀нӣк [1]

Значења:

  1. Дрвена полуга на колима за коју се везују амови. [1]

Примери:

  1. За крајеве јармаца постављају се дрвчаници или ждрепчаници. [2] Панчево Госпођинци [1]
  2. Од јасена се израђивала руда, наплатак, ждрепчаници и крила. [3] Нови Сад [1]# Спа̏ли нам ждрепчани́ци. [4] [5] [6] [7] Лаћарак Вашица Моровић Сот Кукујевци Ердевик Мартинци Сусек Свилош Сремска Митровица Черевић Кленак Јарак Вогањ Јазак Хртковци Врдник Платичево Грабовци Сремска Каменица Буковац Огар Крушедол Голубинци Крчедин Бољевци Нови Сланкамен Сурчин Белегиш Суботица Сомбор Бајша Мол Сивац Стапар Бачки Брестовац Кула Турија Бачко Градиште Лалић Чуруг Деспотово Равно Село Змајево Вајска Госпођинци Каћ Руменка Шајкаш Нови Сад Бегеч Гардиновци Банатско Аранђелово Српска Црња Башаид Меленци Тараш Велико Средиште Уљма Долово Бела Црква Омољица [1]
  3. То̏ је ждрепча̀нӣк. Бачинци [1]# Дрепчани́ци су кра̏ћа др́ ва за ко̀ја се штра̑нкама за̀каче ко̀њи па ву́ку ко̏ла. [4] Бешка [1]# Мо̑ј бра̏т је са̑м наме́стио дрепчани̑к. [4] Неузина Алибунар [1]# Прѐчекај ме да ве̑жем штра̑њке и да по̀правим дрпча̀нӣк. [4] Јаша Томић Платичево Карловчић Купиново Војка Силбаш Госпођинци Мокрин Радојево Српска Црња Житиште Шурјан Бока Неузина Перлез Баваниште Иванда [1]# Дувчани́ци су на ко̏лима ви̏сили с јѐдне стра́не и дру̏ге стра́не. Ђала [1]# Ждрвчаник је дрвена облица, израђена у малом луку, са стране мало зарезана. Он је служио, и данас служи на коњским колима, да се на њега каче штрањке амова, па тако на њима коњи вуку кола. [8] [1]


Синоними:

  1. [[[древац]]], вагир, биок, лампов [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Багрем бели. 1986, 146 стр, стр. 23, 40, 41.
  3. Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 78.
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  5. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  6. Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  7. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 87.
  8. Радивој Прокопљевић, Чудесна моћ сремске клепетуше. Рума (Српска књига), 2002, 150 стр, стр. 47.

Напомене[уреди]