Pređi na sadržaj

dojni

dojni

dojni (srpski, lat. dojni)

[uredi]

Kategorije: rib.


Oblici:

  1. -e[1]
  2. pod [1]

Značenja:

  1. Koji je dole, ispod nečeg drugog, niži u odnosu na nešto drugo. [1]
  2. Voda iz donjeg toka, iz donjeg sliva. [1]
  3. Donja usna. [2] Farkaždin[1]
  4. Donji dupli konopac na alovu ili na nekoj drugoj mreži. [1]
  5. Navlačenje lica cipele na kalup i stavljanje đona. [1]
  6. Deo donjeg rublja. Itebej Izbište[1]
  7. Donje vodoravno drvo na lotri. [3] Vrdnik Beška Golubinci Mol Kula Bačko Gradište Zmajevo Silbaš Gospođinci Kać Alibunar[1]
  8. Prvi sloj snopova žita u kamari. [4][1]
  9. Drvena gredica na trapu zaprežnih kola na koju naleže osovina. [3] Sviloš Lalić Silbaš Srpska Crnja Padej[1]
  10. Prvi, donji snop žita u krstini. [1]
  11. Vrsta struka koji se postavlja pri dnu reke i u pravcu toka. [1]
  12. Donji dupli konopac na alovu ili na nekoj drugoj mreži. [1]
  13. Prvi, donji snop žita u krstini. [5][1]
  14. Donje vodoravno drvo na lotri. [3] Žitište[1]
  15. Mesto u dnu stola. Vršac[1]
  16. Zabačeno mesto u kući. [1]
  17. Prvi, donji snop žita u krstini. Subotica[1]
  18. Donje vodoravno drvo na lotri. [3] Golubinci[1]
  19. Drveni deo kola neposredno iznad osovine. [3] Belegiš Vršac[1]
  20. Donji dupli konopac na alovu ili na nekoj drugoj mreži. [6] Klenak[1]
  21. Donje vodoravno drvo na lotri. [3] Vojka Lalić Turija Deronje Bačka Palanka Titel Radojevo Bašaid Melenci Bavanište[1]
  22. Vrsta alova kojim se radi po dnu. [1]
  23. Isto. [3] Deronje Bačka Palanka[1]
  24. Drvena gredica na trapu zaprežnih kola na koju naleže osovina. Sviloš Lalić Silbaš Padej Srpska Crnja[1]
  25. Alatka koja se stavlja u rupu na nakovnju, za oblikovanje gvožđa odozdo. [1]
  26. Donje vodoravno drvo na lotri. [3] Srpska Crnja Elemir Konak Orlovat Perlez Vršac Sefkerin Dolovo Bela Crkva Pančevo Deliblato[1]
  27. Koji je u nizini (o naseljima, krajevima). [7] [8] Vrdnik Ledinci Buđanovci Čortanovci Sivac[1]
  28. Jugo. [9] Kikinda[1]
  29. Voda iz donjeg toka, voda iz donjeg sliva. [1]
  30. Južni. Stari Slankamen[1]
  31. Koji se oblači ispod druge odeće. [1]
  32. Pu ni ja mu ška blu za, sa ko koji se zakopčavao do grla. [1]
  33. Manja, jednokrilna vrata kroz koja se ulazi u dvorište. [1]
  34. Koji se odnosi na stražnji deo kuće. Bačka Palanka[1]
  35. Isto. [10] Deronje[1]

Primeri:

  1. Ne vàlja dȕgo da stòji tolùzina na zѐmlji; tȃ strána što je dȏjna tȃ trȕne ako bi dȕže stȍjalo (i zѐmlja vúče snȃgu), ako bi se ȍkišalo. [11] [7] [8] [2] [12] Jaša Tomić Ledinci Ruma Karlovčić Golubinci Inđija Beška Šimanovci Batajnica Ravno Selo Gospođinci Kovilj Đala Iđoš Itebej Melenci Jaša Tomić Aradac Šurjan Boka Neuzina Farkaždin Ilandža Čenta Vršac [1]
  2. Raséče se kòlāč načȅtvoro, ali sa dȏjne stráne. Stari Slankamen [1]# Pa kȍrēn rȅpe, ȏn je dȏlnji, a ȉmāš glȃvu rȅpe, tȏ je gȏrnje. Subotica [1]
  3. Otkinulo ti se dȏlnje dugme. Jasenovo Đala [1]# Kad po vú češ dȏljni dȅo aljina iz ormára, srȕ ši du ti se i ȍstale. [13] [14] [15] Čenej Đala Srpski Krstur Novi Kneževac Kikinda Novo Miloševo Srpska Crnja [1]# Donji snopovi su mokri. [16] Jasenovo Pačir [1]
  4. Ȍndak òna [pčela] ùzima kȃp na dȏnjim vȉlicama. Ilandža [1]# Ako na primer dojne vode dolazidu , porast dojnih voda, ondak je kod nas jako teško raditi u ribarstvu [ShLR]. Stari Slankamen [1]# Zna se alov [šta ima]: odvoda, gornja odvoda i dojna odvoda. Na dojnem imade olovice da ide po dnu, a odgore ima paraši. [6] Mol [1]# Lȁk je mѐni bȉo tȃj dȏjni pòsao, tȏ sam vòlo da rȃdim. Jaša Tomić [1]# Pȓvo se mȅće dȏjni snȍp. [17] Mošorin [1]# Na dojnim strukovima sitne udice, na kečigu. [6] Elemir [1]# Dole isto olovi, mislim olovice tako okrugle nanizano — gornja obrvka i dolnja. [6] Klenak [1]# Mȏra da je u dȏljnjoj fijóci, tráži!. Novo Miloševo [1]# Radili smo i s gornjim alovom. Tu nema ni cigle, tu izvadimo alov, svaki drugi olov izvadimo napolje. Gornji alov vučemo, leti, noćom gornji alov, da nju donji alov. [6] Padej [1]# Ȉmamo dȏnji rȕntāmer, kòji ùlazi u nȃkovanj, i gȏrnji. [18] Titel [1]# Donji kraj sela ima više krava. Jasenovo [1]# Ako na primer dojne vode dolazidu , porast dojnih voda, ondak je kod nas jako teško raditi u ribarstvu [ShLR]. Stari Slankamen [1]# Mȉ smo nosȉli u dvȃ: i dȏjna i gȏrnja košȕlja. Vršac [1]
  5. Ȉma dȏjni vȅš. Izbište Itebej Kumane [1]# Vidi ti se dȏlnja suknja. Jasenovo [1]
  6. Kòšulja, gȏrnja, dȏlnja. Đala [1]# Donji kaput je šiven tako da se zakopčavao do pod grlo. Takav kaput se zvao bena. [19] Nadalj [1]# Dojna vrata su na ulicu. [10] Gardinovci Lalić Deronje Bačka Palanka [1]


Izrazi:

  1. [1]
  2. sup nȃjdȏjni Gospođinci [1]
  3. komp donjiji. — A donja kujna je donjija od predsoblja i „zimske kujne”, ponegde i od vajata i špajza, i ona je s lebrnjim pendžerom što gleda u avliju ("A donja kujna je donjija od predsoblja i „zimske kujne”, ponegde i od vajata i špajza, i ona je s lebrnjim pendžerom što gleda u avliju"). Stapar [1]

Reference

[uredi]
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 1,59 1,60 1,61 1,62 1,63 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ 2,0 2,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 382.
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 3,7 Gordana Vuković—Žarko Bošnjaković—Ljiljana Nedeljkov, Vojvođanska kolarska terminologija. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1984, 258 str.
  4. ↑ Žito. 1988, 208 str, str. 121.
  5. ↑ Žito. 1988, 208 str, str. 120.
  6. ↑ 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
  7. ↑ 7,0 7,1 Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 348.
  8. ↑ 8,0 8,1 Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 155.
  9. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 144.
  10. ↑ 10,0 10,1 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
  11. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 165, 264, 276.
  12. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 136, 144.
  13. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 98, 366.
  14. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 144.
  15. ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  16. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 13.
  17. ↑ Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
  18. ↑ Dejan Miloradov, Kovačka i potkivačka terminologija južne Bačke i severnog Srema (rukopis magistarskog rada).
  19. ↑ Stari zanati u Vojvodini. 1992, 340 str, str. 52.

Napomene

[uredi]
Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=дојни&oldid=534864”