долека
долека
долека (српски, lat. doleka)[уреди]
Прилог[уреди]
долека, прил.
Значења:
- Који се налази на великом одстојању од нечега. [1]
- Који води у удаљене крајеве и који дуго траје (о путу). [1]
- Смрт, неповрат. [2] Остојићево[1]
- Који није у блиској родбинској вези. [1]
- За исказивање просторног растојања. [1]
- За исказивање настављања у времену: убудуће; затим, после тога. [1]
- У простору: на следеће место. [1]
Примери:
- Кад ѝза̄ђе два́десет и јѐдан да̑н — ако је дѐво̄јка издолѐка: ѝз Мелена̄ца јел из Кѝкӣнде — онда ѝду сва̏тови на ко̀нак (за̀то што је да̀лек пу̑т, па нѐ можеду за јѐдан да̑н да о̏ду и до̑ђу). Ново Милошево [1]
- Кад о̏ћемо да иде́мо на да̀лек пу̑т, у̀стане̄мо ма̏ло ра̀није. [3] Голубинци [1]# О́ни су не̏ки доле́ки ро̑д. Вршац [1]# О̏ндак — не́ћу долѐко, о̀ћу у близѝну, ту бли́зу, ѝ њима је то̑ би́ло по̏ вољу. Ђала [1]
- Ако је њи̏ва долѐко, о̏нда два́ред-три́ред, нѐ може ви̏ше пу́ти, ѝду ко̏ла ку̏ћи. [4] [5] [6] [7] Ђала Суботица Мартонош Пачир Сомбор Мол Бечеј Турија Чуруг Дероње Змајево Госпођинци Шајкаш Српски Крстур Мокрин Башаид Нови Бечеј Итебеј Кумане Житиште Елемир Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Томашевац Перлез Фаркаждин Иланџа Сефкерин Дињаш Ченеј [1]# О̏нда мо̀мци ѝду шо̀ро̄м далѐко докле ста̀нује̄ду и чу̏јемо са̀мо сви̑рку од тамбури́ца̄. [8] [9] [10] Кула Лаћарак Суботица Меленци Итебеј Орловат Сефкерин Чип [1]# Далеко̑ је. [11] Итебеј [1]# У ка́нте, две̏ ка́нте и обра́ницу, и та̏ко но́сиш во̏де, и̏ма три̏ес ку̑ћа дале́ко. [12] Избиште Иланџа Вршац Крушчица [1]# Твр̏дова̄ли (ште́дили, шпо̑ровали): мо̑ра, да има́ду да̏ље. Мартонош [1]
- О̏нда тре̏ба разбро̀јати жи̏це по му̏стри. Да̏ље се са̀мо тка̑ са бо̀јама. [13] [10] Стапар Сента Сомбор Нови Бечеј [1]# Кат су се поодма̀кли да̏ље. [14] Иланџа Томашевац Ченеј [1]
Изрази:
- ("не помишљати на нешто"; "О̑н је доле́ко од то̑га"). Вршац [1]
- доле́ко доте̏рати а. ("много постићи"). Вршац [1]
- доле́ко му ле̑па ку̏ћа ("нека је што даље"). Вршац [1]
- б. ("огрезнути у злу"). Вршац [1]
- доле́ко би́ло ("не дај боже"). Вршац [1]
- далѐко догу́рати ("много постићи"). Орловат [1]
- далеко ко небо и земља ("потпуно различито"). Вршац Јасеново [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 156.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 126, 270.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 164, 172, 194, 222.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 59, 131.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 157, 164, 255, 279.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 278.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 152.
- ↑ 10,0 10,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 279.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 61.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 52.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 213, 214, 222, 225.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 212, 274, 280.