doleka

doleka

doleka (srpski, lat. doleka)[uredi]

Prilog[uredi]

doleka, pril.

Značenja:

  1. Koji se nalazi na velikom odstojanju od nečega. [1]
  2. Koji vodi u udaljene krajeve i koji dugo traje (o putu). [1]
  3. Smrt, nepovrat. [2] Ostojićevo[1]
  4. Koji nije u bliskoj rodbinskoj vezi. [1]
  5. Za iskazivanje prostornog rastojanja. [1]
  6. Za iskazivanje nastavljanja u vremenu: ubuduće; zatim, posle toga. [1]
  7. U prostoru: na sledeće mesto. [1]

Primeri:

  1. Kad ѝzāđe dvádeset i jѐdan dȃn — ako je dѐvōjka izdolѐka: ѝz Melenāca jel iz Kѝkӣnde — onda ѝdu svȁtovi na kònak (zàto što je dàlek pȗt, pa nѐ možedu za jѐdan dȃn da ȍdu i dȏđu). Novo Miloševo [1]
  2. Kad ȍćemo da idémo na dàlek pȗt, ùstanēmo mȁlo rànije. [3] Golubinci [1]# Óni su nȅki doléki rȏd. Vršac [1]# Ȍndak — néću dolѐko, òću u blizѝnu, tu blízu, ѝ njima je tȏ bílo pȍ volju. Đala [1]
  3. Ako je njȉva dolѐko, ȍnda dváred-tríred, nѐ može vȉše púti, ѝdu kȍla kȕći. [4] [5] [6] [7] Đala Subotica Martonoš Pačir Sombor Mol Bečej Turija Čurug Deronje Zmajevo Gospođinci Šajkaš Srpski Krstur Mokrin Bašaid Novi Bečej Itebej Kumane Žitište Elemir Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina Tomaševac Perlez Farkaždin Ilandža Sefkerin Dinjaš Čenej [1]# Ȍnda mòmci ѝdu šòrōm dalѐko dokle stànujēdu i čȕjemo sàmo svȋrku od tamburícā. [8] [9] [10] Kula Laćarak Subotica Melenci Itebej Orlovat Sefkerin Čip [1]# Dalekȏ je. [11] Itebej [1]# U kánte, dvȅ kánte i obránicu, i tȁko nósiš vȍde, ȉma trȉes kȗća daléko. [12] Izbište Ilandža Vršac Kruščica [1]# Tvȑdovāli (štédili, špȏrovali): mȏra, da imádu dȁlje. Martonoš [1]
  4. Ȍnda trȅba razbròjati žȉce po mȕstri. Dȁlje se sàmo tkȃ sa bòjama. [13] [10] Stapar Senta Sombor Novi Bečej [1]# Kat su se poodmàkli dȁlje. [14] Ilandža Tomaševac Čenej [1]


Izrazi:

  1. ("ne pomišljati na nešto"; "Ȏn je doléko od tȏga"). Vršac [1]
  2. doléko dotȅrati a. ("mnogo postići"). Vršac [1]
  3. doléko mu lȇpa kȕća ("neka je što dalje"). Vršac [1]
  4. b. ("ogreznuti u zlu"). Vršac [1]
  5. doléko bílo ("ne daj bože"). Vršac [1]
  6. dalѐko dogúrati ("mnogo postići"). Orlovat [1]
  7. daleko ko nebo i zemlja ("potpuno različito"). Vršac Jasenovo [1]

Reference[uredi]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 156.
  3. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 126, 270.
  4. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 164, 172, 194, 222.
  5. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 59, 131.
  6. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 157, 164, 255, 279.
  7. ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  8. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 278.
  9. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 152.
  10. ↑ 10,0 10,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 279.
  11. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 61.
  12. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 52.
  13. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 213, 214, 222, 225.
  14. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 212, 274, 280.

Napomene[uredi]

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=долека&oldid=488646”