доле

доле

доле (српски, lat. dole)[уреди]

Прилог[уреди]

доле, прил.

Облици:

  1. до̏ле, до́ле [1]
  2. до́ле [1]

Значења:

  1. На нижем месту, на ниже место; наниже, у правцу неког нижег места; на дну, ка дну, на доњем крају. [1]
  2. На месту с мањом надморском висином, ниже у односу на неко оближње место. [1]
  3. На југу, на јужној страни. [1]

Примери:

  1. Изва̏ди оно ме̑со шта је било го́ре, о̏ндак то̏ ме̏те до̏ле, а оно шта је било до̏ле, то̏ до̑ђе го́ре — о̏ндак с оти̑м со̏фтом прета̑че. Вршац [1]
  2. Јѐдан до̏ле сто̀ји, а шо̏р го̏ре ми̏ стоји́мо. [2] [3] [4] Бата Пачир Сомбор Равно Село Чуруг Госпођинци Товаришево Шајкаш Српска Црња Јаша Томић Велики Гај Павлиш Избиште Јасеново Чип Ловра [1]
  3. По̀ставе до̏ле сла̀вину у ка̏цу. Бачинци [1]# И о̏нда се сѝлази до́ ле. Мартонош [1]
  4. Ко̏ рен ѝде го́ре, а вла̑т ѝде до́ле. [5] [6] [7] Томашевац Суботица Мартонош Бачко Петрово Село Србобран Турија Чуруг Госпођинци Бачка Паланка Ђала Мокрин Кикинда Ново Милошево Српска Црња Башаид Итебеј Кумане Међа Јаша Томић Арадац Бока Фаркаждин Иланџа Вршац Сефкерин [1]
  5. Ни́су ѝшле дево̑јке у га̏ће и у пантало́не, него су̏кње ду̏гачке, па до́ ле у̏нкроте, у̀штирка̄не, па ѝспе̄глане. [1]# Зга̏зне до̀лије. Српска Црња [1]
  6. Жр̏нало је до̀лије, н[а] а̀стал. [8] [9] Итебеј Српски Крстур Падеј Деска [1]
  7. О̀во до̀лије се зо̀ве ки̑чма. Банатско Аранђелово [1]# По̀ба̄цај до́лекана. [1]
  8. Ми̑ се сѝлазимо до́лекана. [10] Фаркаждин Томашевац Чента [1]# Ба̑циду о̀расе до́лена. [11] Српска Црња Мокрин Меленци Житиште [1]# Ту̏ до̏ле је би́ла ла̑ђа на прѝстанӣшту. Сремска Каменица [1]# Па̏да во̀да до́ле у Но̀ви Бѐге̄ј. [12] Житиште [1]# Темѝшва̄р је о̀ва̄мо а Бозови̑ш је о̀ва̄мо до́ле. [13] Павлиш [1]


Синоними:

  1. одоздо [1]


Изрази:

  1. [1]
  2. комп долије [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 166.
  3. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 12, 125.
  4. ↑ Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 143.
  5. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 127, 133, 160, 167, 162, 207, 209, 216.
  6. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 14, 41, 125.
  7. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 56, 78, 133, 227, 241, 275, 277, 278, 291, 400, 401, 433.
  8. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 141, 280.
  9. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 64.
  10. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 278, 294, 400.
  11. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 278, 294, 401.
  12. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 400.
  13. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 179.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=доле&oldid=491942”