док

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

док

док (српски, lat. dok)[уреди]

Везник[уреди]

док, взн.

Значења:

  1. временски, за изражавање истовремености с главном реченицом [1]

  2. временски, за изражавање трајања радње [1]
  3. узрочно, за означавање онога што је у зависној реченици узрок онога у главној реченици [1]
  4. последично, за означавање резултата [1]


Именица[уреди]

док, м

Значења:

  1. (значење изведено преко синонима) бродиште (пристаниште за скеле), рег. пристан рег., моло, порт рег., мул рег., порат рег., део луке/озидани насип за пристајање бродова, муо рег., мол, кеј, долма рег., муло рег., сплавница, лукобран, гат, устава [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 1,9 Павле Ћосић и сарадници, Речник синонима, Београд 2008, ISBN 978-86-86673-09-1

Напомене[уреди]


Суфикс[уреди]

док
дока, докб, докв, докг, докд, докђ, доке, докж, докз, доки, докј, докк, докл, докљ, докм, докн, докњ, доко, докп, докр, докс, докт, докћ, доку, докф, докх, докц, докч, докџ, докш

Анаграм[уреди]

кдо, код, дко, док, окд, одк
кд, ко, дк, до, ок, од