до̏ста

до̏ста

до̏ста (српски, lat. dȍsta)[уреди]

Прилог[уреди]

до̏ста, прил.

Значења:

  1. Онолико колико је потребно, довољно. [1]
  2. У великој количини или броју, много. [1]

Примери:

  1. О̏нда је би́ла ве̏лика о̀скудица — ни́је би́ло до̏ста ле̏ба. Бата [1]
  2. Ми̏слила сам нећемо ѝмати до̏ста. [2] [3] [4] [5] Ченеј Змајево Шајкаш Бачка Паланка Санад Ново Милошево Српска Црња Башаид Итебеј Бока Ботош Вршац Борча [1]# Мо̀ји су ѝмали до̏ста зѐмље и до̏ста ова̀ко̄ ра́дили су и све̏. [6] [7] Велики Гај Житиште Павлиш Избиште [1]
  3. Не̑ма то̏лко да се сме̏сти — педѐсет кре̏ве̄та има́мо (у сва̏ки кре̏вет по дво̏је спа̑ваду кад ји и̏ма до̏ста). [8] Мокрин [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 168, 229.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 12.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 150.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 43, 182, 282, 292.
  6. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 184.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 300.
  8. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 118.

Напомене[уреди]