длете

длете

длете (српски, lat. dlete)[уреди]

Именица[уреди]

длете, с

Значења:

  1. Челична алатка за дубење дрвета, гвожђа и сл. [1]

Примери:

  1. Дле́те — за гла̑ве, то̀чкове. Мартонош [1]
  2. Ди̏ су та̑ дле́та?. [2] [3] Госпођинци Змајево Бегеч Ново Милошево Житиште [1]# Гле́том жље̑би. [4] [3] Башаид Житиште Вршац Сефкерин Избиште Црвена Црква [1]# До0-их година ХХ века израђивали су их [опанчарске калупе] колари, ручним алатом (брадва, длета, ренда) од храстовог, јасеновог или буковог дрвета ( — Ст) [ПЧ IХ 4]. [5] [1]


Синоними:

  1. штемајзни [1]


Изрази:

  1. Немати ни детета нидлетета ("немати никога, бити са̑м"; "Не̑ма ни дѐтета ни длѐтета"). Госпођинци [1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига1),968,48 стр, стр.54,70.
  3. 3,0 3,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV,994, 419 стр, стр. 375.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII,997, 586 стр, стр. 54, 343.
  5. Драгица Стојковић, Опанчарски занат у Панчеву. — Рад, 31,988—989, 315—330, стр. 326.

Напомене[уреди]