дла̏ка

дла̏ка

дла̏ка (српски, lat. dlȁka)[уреди]

Именица[уреди]

дла̏ка, ж

Значења:

  1. Сличан израштај на неким деловима тела инсеката. [1] Дивош Змајево Жабаљ Велико Средиште Вршац Алибунар Избиште[2]
  2. Телесни покривач од длака на кожи животиња, крзно. [2]

Примери:

  1. Ку̏ле̄н на̀правимо, и у њи̏м о̏нда не̑маш дла̏ке да и̏ма у кожу̀рици. [3] Ловра Суботица Футог Ново Милошево Башаид [2]
  2. И̏ма у но̀су, у но̏ждрва̄ма ше̑ст дла̑ка (ко̑и има гу̏шће, то̑ ни́је чи̏ст липица́нер). [4] Голубинци [2]# И са̏д не̑ма та̀ки ко́ња: ру̏тави, дла̏ ку ѝма ли су по̑ шу́ва. [4] [5] Баваниште [2]
  3. То̑ се дру̀кчије у̀чини да о̀тпадне дла̏ка, да о̀тпадне ву̏на. Ме̏ће се у̀ креч и шта̏ ја зна̑м шта̏ та̏мо још ме̏ће и то̑ о̏нда о̀тпадне ву̏на, о̀стане го̀ла. Ковиљ [2]


Синоними:

  1. маља [2]
  2. маовина, маља [2]


Изрази:

  1. ЛСп] [2]
  2. пун је новаца/пара ко жаба длака ("потпуно без новца"). Јасеново Сенпетер [2]
  3. тражити длаку у јајету ("залазити у најмање ситнице, цепидлачити"). Бачинци [2]
  4. Ву̑к дла̏ку ме̑ња, а ћу̑д ни̏када ("човек обично не мења своју нарав"). Вршац [2]
  5. курјак длаку мења а ћуд никако ("исто"). [2]

Референце[уреди]

  1. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 145.
  4. 4,0 4,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 179.
  5. Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).

Напомене[уреди]