гу̏ска

гу̏ска

гу̏ска (српски, lat. gȕska)[уреди]

Именица[уреди]

гу̏ска, ж

Придев[уреди]

гу̏ска , , прид.

Категорије: бот.прен. пеј.


Облици:

  1. гуска, -о Бан[1]
  2. гуска [1]

Значења:

  1. Домаћа припитомљена врста Anser domesticus. [1]
  2. Врста дивље гуске. [1]
  3. Као део зоолошких назива птица из фамилије Anatidae. [1]
  4. Anser anser. [1]
  5. Исто. [2] [3] Стари Сланкамен Ковиљ[1]
  6. Branta canadensis. [1]
  7. Anser albifrons. [1]
  8. Anser erythropus. [3] Ковиљ[1]
  9. Cychorium intybus. Нови Сад[1]
  10. Глупа, ограничена женска особа, глупача. [1]
  11. Врста ноћног суда. Вршац[1]

Примери:

  1. Ко̏ др̀жи ве̏ће дво̏рӣште др̀жи живѝну, ћу̑рке, гу̏ске. Жабаљ [1]
  2. Ће да очеру̀пу гу̏ске и да про̀ду пе̑рје, шта̏ ће̄ им. [4] [5] [6] [7] [8] Јаша Томић Сусек Свилош Лаћарак Сремска Митровица Платичево Голубинци Суботица Мартонош Обзир Сомбор Стапар Кула Дероње Госпођинци Ченеј Ђурђево Бегеч Ђала Српски Крстур Санад Ново Милошево Башаид Итебеј Житиште Тараш Елемир Шурјан Бока Неузина Томашевац Фаркаждин Вршац Павлиш Опово Избиште Помаз Ловра [1]
  3. Ми̑ смо ѝмали по три́дест-четрдѐст кома́да гу̏сака. Визић [1]
  4. Ни̑на кљу̏ка гу̏ске да бу̏ду де̏бље. Бачинци [1]
  5. О̀но кад је би́ла о̀на лѐдена ки̏ша, у̀ватио десе́так кома́да ру̀кама — три̑-чѐтири вр́сте: и глого́вњачу, и ма̑лу и вѐлику гу̏ску. [3] Ковиљ [1]
  6. Ја̏то дѝвији гу̏са̄ка до̑ђе и по̀ме̄шано, бу̏де и[х] две̑ ѝљаде кома́да. [3] [9] [10] Ковиљ Госпођинци Ново Милошево Башаид [1]
  7. У̀ватио и ка̀на̄дску гу̏ску. [3] Ковиљ [1]
  8. У̀ватио и о̀ну лѝсасту гу̏ску. [3] Ковиљ [1]
  9. Бо̏ље ћу́ти. Сви̏ за о̀вим аста́лом зна́ду да су њи̑ две̑ пра̑ве гу̏ске. Јаша Томић Сусек Свилош Лаћарак Сремска Митровица Ново Милошево Тараш Шурјан Бока Неузина Вршац [1]
  10. Гу̏ска јѐдна̄, макар шта̏ у̀ра̄ди. Бачинци [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 55, 61, 185, 349, 489.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 113, 114, 116.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 194.
  7. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 123, 268.
  8. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 56.
  9. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 150.
  10. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 146.

Напомене[уреди]